СИСТЕМАТСКО ИСПИТИВАЊЕ КВАЛИТЕТА ПОВРШИНСКИХ И ПОДЗЕМНИХ ВОДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Испитивање квалитета површинских и подземних вода на територији Републике Србије спроводи се по Програму садржаном у Уредби о систематском испитивању квалитета вода, коју почетком сваке календарске године доноси Влада Републике Србије, водећи рачуна да буду испоштовани критеријуми за најцелисходније временско и просторно сагледавање режима вода. Програм дефинише обим, врсту и учесталост испитивања квалитета вода:

Испитивање квалитета вода водотока

Испитивање квалитета вода акумулација

Испитивање квалитета вода изворишта првога ранга

Испитивање квалитета вода подземних вода прве издани

Испитивање квалитета седимента у рекама

Испитивање квалитета муља у акумулацијама

Систематско праћење квалитативних карактеристика површинских и подземних вода врши се у мрежи хидролошких станица за квалитет вода, а подразумева узорковање, физичко-хемијске, хемијске, биолошко-бактериолошке и радиолошке анализе вода у циљу идентификације прописаних Показатељи квалитета вода показатеља квалитета вода .

За потребе физичко-хемијских анализа на терену, а према дефинисаној методологији, радници Завода су опремљени мобилним теренским лабораторијама. На 12 контролних профила, односно дневно-извештајних станица, формиране су стационарне-теренске лабораторије за свакодневну анализу основних физичко-хемијских показатеља квалитета, као и детекцију испарљивих фенола у води реке Ибар.

Проширена хемијска, биолошко-бактериолошка анализа и детекција опасних и штетних материја у водама река, акумулација и изворишта, као и подземним водама врши се у централној лабораторији Завода у Београду и лабораторија у Новом Саду.

Успостављени мониторинг квантитета и квалитета површинских и подземних вода резултира значајним бројем података који се сливају у базу Хидролошког информационог система Завода.

На бази резултата извршених физичко-хемијских, биолошко-бактериолошких анализа и анализа радиоактивности, у току календарске године, врши се оцена стања квалитета површинских и подземних вода у складу са: Уредбом о класификацији вода међурепубличких водотока, међудржавних вода и вода обалног мора Југославије (Сл.лист СФРЈ 6/78) и Одлуком о МДК радионуклеида и опасних материја у међурепублиèким водотоцима, међудржавним водама и водама обалног мора југославие (Сл.лист СФРЈ 8/78). Уредбом о класификацији вода, извршена је општа подела вода у класе према њиховој намени и ради заштите живота у води кроз дефинисање граничних вредности основних показатеља квалитета вода.
Разликујемо четири класе вода:

I класа, воде које се у природном стању, уз евентуалну дезинфекцију, могу употребqавати за пиће и у прехрамбеној индустрији, а површинске воде и за гајење племенитих врста риба (salmonide).
II класа, воде које се у природном стању могу употребљавати за купање и за рекреацију грађана, за спортове на води, за гајење других врста риба (cipiride), или воде које се уз уобичајене методе обраде ( коагулација, филтрација, дезинфекција и сл. ) могу употребљавати за пиће и у прехрамбеној индустрији.
III класа, воде које се могу употребљавати за наводњавање а после уобичајених метода обраде и у индустрији осим прехрамбене.
IV класа, воде које се могу употребљавати за друге намене само после одговарајуће обраде.
VK стање-ван класно стање

Одређивање меродавних вредности за показатеље, на бази којих се одређује класа квалитета, врши се на основу резултата испитивања, и то :

1. ако је у току једне године извршено више од 24 испитивања за меродавну вредност узима се величина из статистичке обраде која одговара 95% обезбеђености

2. ако је у току једне године извршено мање од 24 испитивања, за меродавну вредност узима се величина аритметичке средине из две најнеповољније опажене вредности