Izdanja IPCC 2005

U toku 2005. godine objavljena su dva Specijalna izveštaja IPCC:

«Specijalni izveštaj o zaštiti ozonskog omotača i globalnog klimatskog sistema: Pitanja koja se odnose na halogenougljovodonike i perfluorugljovodonike / Special Report on Safeguarding the Ozone Layer and the Global Climate System: Issues Related to Hydrofluorocarbons and Perfluorocarbons».
«Separacija ugljendioksida i skladištenje/ Carbon Dioxide Capture and Storage»

Zajedničke aktivnosti Međuvladinog panela za promenu klime (IPCC) i Panela za tehnološke i ekonomske ocene Montrealskog protokola (TEAP) na izradi Specijalnog izveštaja o zaštiti ozonskog omotača i globalnog klimatskog sistema:

Navedeni Specijalni izveštaj Panela o zaštiti ozonskog omotača i klimatskog sistema izrađen je na zahtev organa Okvirne konvencije UN o promeni klime i Montrealskog protokola o supstancama koje oštećuju ozonski omotač, a sadrži naučno-tehničke informacije vezane za zaštitu ozonskog omotača i globalnog klimatskog sistema koji danas predstavljaju dva najveća globalna ekološka problema za čije je rešavanje neophodna složena naučno-tehnička osnova.

Elektronska verzija Izveštaja dostupna je na Internet stranici:
www.ipcc.ch/pub/pub.htm

Rezultati naučnih istraživanja potvrdili su uticaj hlorfluorugljovodonika, tzv, freona i drugih supstanci koje oštećuju ozonski omotač (ODS) na globalno slabljenje ozonskog sloja, što je dovelo do usvajanja Montrealskog protokola o supstancama koje oštećuju ozonski omotač 1987. godine, kao i niz amandmana na Protokol koji su usvojeni 90-tih. Ovim međunarodnim ugovorom predviđeno je postepeno isključivanje iz upotrebe ODS kao i rokovi isključivanja za pojedine supstance. U okviru ovog međunarodnog ugovora i njegovih amandmana sprovedene su sledeće mere: a) prekid proizvodnje većine supstanci iz grupe freona, halona i metilhloroforma; b) šira primena postojećih halogenizovnih freona; c) nova proizvodnja širokog spektra industrijskih hemijskih suptsanci koje sadrže fluor, uključujući nove tipove kao što su halogeni hlorfluorugljovodonici, halogenifluorugljovodonici, i perfluorugljovodonici; d) korišćenje nehalogenizovanih hemijskih suptanci, kao što su ugljovodonici, ugljendioksid i amonijak; e) razrada novih alternativnih metoda, kao što su postupci čišćenja na bazi vode.

Paralelno sa istraživanjem uticaja na ozonski omotač, 70-tih godina prošlog veka ustanovljeno je da freoni i haloni utiču i na klimatski sistem jer pripadaju grupi tzv. gasova sa efektom staklene bašte. Već u naučnom Izveštaju o stanju ozonskog omotača iz 1989. godine, razmatrano je pitanje potencijala globalnog zagrevanja atmosfere gasova koji oštećuju ozonski omotač. Ta naučno-tehnička informacija je omogućila državama ugovornicama Montrealskog protokola da pri zameni supstanci koje oštećuju ozonski omotač, uzmu u obzir i posledice globalnog zagrevanja, a neki projekti u vezi ovog problema finansirani su iz Multilateralnog fonda uspostavljenog u okviru Montrealskog protokola.

U toku pregovora za donošenje Protokola iz Kjota 1997. godine, postignuta je saglasnost da se pod kontrolu stave emisije halogenougljovodonika i perfluorugljovodonika koji su, shodno odredbama Montrealskog protokola, korišćeni kao zamena za ODS (Aneks A, Kjoto protokola). Iz toga je proistekla neophodnost izrade sveobuhvatnijeg naučnog izveštaja koji bi detaljnije analizirao pojedine varijante zamene ODS, i to kako sa aspekta zaštite ozonskog omotača, tako i sa aspekta zaštite klimatskog sistema. IPCC je 1999. godine zajedno sa Panelom za tehnološke i ekonomske ocene Montrealskog protokola (TEAP) održao zajednički ekspertski sastanak na kome su razmatrane opcije ograničavanja primene halogenofluorougljovodonika i perfluorugljovodonika, nakon čega je TEAP, oktobra 1999. objavio izveštaj «Posledice na Montrealski protokol uljučivanja halogenofluorougljovodonika i perfluorugljovodonika u Protokol iz Kjota». Dalji zajednički rad IPCC-a i TEAP-a, rezultirao je objavljivanjem «Specialnog izveštaja o zaštiti ozonskog omotača i globalnog klimatskog sistema: Pitanja koja se odnose na halogenougljovodonike i perfluorugljovodonike», IPCC-a 2005. godine.

Navedeni Specijalni izveštaj razmatra upravo ona jedinjenja, primene i sektore industrije, koji su povezani sa emisijama hlorfluorugljovodonika, halogenohlorofluorougljovodonika, halogenofluorougljovodonika i perfluorougljovodonika, kao i alternativne varijante korišćenja halogenofluorougljovodonika i perfluorugljovodonika. Izveštajem su obuhvaćena i tehnička pitanja smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte za svaki od involviranih sektora, uključujući rashladne urađaje, klimatizaciju, poliuretanske pene, aerosole, sredstva zaštite od požara i rastvarače. Pri tome su analizirane kako supstance i tehnologije koje se danas koriste, tako i one koje će verovatno biti korišćene u sledećoj deceniji. Izveštaj je namenjen donosiocima odluka u vezi zamene supstanci koje oštećuju ozonski omotač, kao i istraživačima globalnih promena klime i slabljenja ozonskog omotača.

U Specijalnom izveštaju IPCC za separaciju i skladištenje ugljendioksida, jednog od najznačajnijih gasova sa efektom staklene bašte, data je ocena naučnih, tehničkih i društvenih aspekata separacije i skladištenja ugljendioksida u duboke geološke slojeve na kopnu ili ispod okeanskog dna. S obzirom da se radi o jednoj od mogućih opcija za ublažavanje klimatskih promena (redukcija emisija gasova sa efektom staklene bašte), Izveštajem su takođe obuhvaćena i pitanja ocene tehnološkog razvoja, kao i tehničkog i ekonomskog potencijala separacije i skladištenja ugljendioksida, zatim pravna, ekološka i pitanja bezbednosti, kao i pitanja uključivanja redukovanih emisija u obračun bilansa emisija za obavezujući period 2008-2012. godina u okviru Kyoto protokola. Izveštajem nisu obuhvaćena pitanja biološke apsorpcije ugljendioksida u sektoru šumarstva i različitih namena korišćenja zemljišta. Izveštaj je namenjen donosiocima odluka u pogledu smanjenja emisije ugljendioksida kao i učesnicima u Mehanizmu čistog razvoja (CDM) Kyoto ptotokola, s obzirom da se separacija i skladištenje ugljendioksida može kandidovati za CDM projekte (jedan od 3 mehanizma trgovine emisijama gasova sa efektom staklene bašte, i jedini mehanizam u kome mogu učestvovati i zemlje u razvoju, među kojima je i Republika Srbija).

Elektronska verzija Izveštaja dostupna je na Internet stranici:
www.ipcc.ch/pub/pub.htm