Uputstvo IPCC 2006 za nacionalne inventare gasova sa efektom staklene bašte

U skladu sa odlukama organa Okvirne konvencije UN o promeni klime (UNFCCC), Međuvladin panel za promenu klime u periodu 2003-2006. izradio je novo «Uputstvo IPCC 2006 za nacionalne inventare gasova sa efektom staklene bašte/ The 2006 IPCC Guidelines for National Greenhouse Gas Inventories (2006 Guidelines)», koje je usvojeno na 25. Plenarnom zasedanju Panela održanom aprila 2006. godine, i dostavljeno organima UNFCCC na razmatranje i usvajanje. Savetodavni organ za nauku i tehnologiju Okvirne konvencije UN o promeni klime, započeo je postupak razmatranja navedenog Uputstva na svom redovnom 24. zasedanju održanom maja 2006. godine, i odlučio da se postupak razmatranja nastavi do 26. zasedanja, maja 2007. godine, kada se očekuje donošenje nacrta odluke o njegovom usvajanju.

Očekuje se da će Konferencija država ugovornica Okvirne konvencije UN o promeni klime, kao najviši organ Konvencije, «Uputstvo IPCC 2006 za nacionalne inventare gasova sa efektom staklene bašte» usvojiti na svom 13. zasedanju, krajem 2007. godine, nakon čega bi njegova primena postala obavezujuća za sve države ugovornice ove Konvencije.

Treba naglasiti da su države ugovornice Okvirne konvencije UN o promeni klime i njenog Protokola iz Kjota, ratifikacijom ovih međunarodnih ugovora preuzele obavezu periodičnog podnošenja nacionalnih izveštaja o inventarima emisija gasova sa efektom staklene bašte, i to svih gasova koji se ne kontrolišu Montrealskim protokolom. Posebnim odlukama organa Konvencije i Protokola iz Kjota, sve države su obavezne da pri izradi nacionalnih inventara i izveštavanju koriste isključivo metodološka uputstva koja su usvojena od strane organa Konvencije i Protokola.

Stupanjem na snagu «Uputstva IPCC 2006”, zameniće se sadašnje međunarodno usaglašene metodologije, odnosno sada važeća uputstva IPCC i to: Revidirano Uputstvo IPCC 1996 za nacionalne inventare gasova sa efektom staklene bašte(The 1996 IPCC Guidelines), Uputstvo dobre prakse i upravljanja nepoznanicama u nacionalnim inventarima gasova sa efektom staklene bašte (GPG 2000, IPCC), i Uputstvo dobre prakse za korišćenje zemljišta, promene namene korišćenja zemljišta i šumarstvo, 2003, IPCC (GPG-LULUCF 2003,IPCC).

Novim Uputsvom IPCC 2006, izvršeno je noveliranje i objedinjavanje sadašnja tri posebna uputstva, što će omogućiti lakše poređenje nacionalnih inventara među državama ugovornicama u kontekstu ocene efikasnosti implementacije UNFCCC i njenog Protokola iz Kjota, kao i eliminisanje dvostrukog računanja emisija pojedinih gasova sa efektom staklene bašte u procesu izrade nacionalnih inventara. Pri utvrđivanju njegove strukture vodilo se računa o tome da njegovo uvođenje u operativnu primenu ne izazove krupne poremećaje u nacionalnim sistemima za izradu i ažuriranje inventara gasova sa efektom staklene bašte, odnosno da se ne izazovu veći dodatni trškovi.

Pregled ključnih dopuna i novih odeljaka u Uputstvu IPCC 2006 za nacionalne inventare gasova sa efektom staklene bašte

Uputstvo IPCC 2006 sadrži 5 tomova. Tom 1 sadrži opšte smernice za proračun emisija i način izveštavanja, dok su u tomovima 2 do 5, date smernice za obračun emisija u različitim sektorima privrede (energetika, industrijski procesi, poljoprivreda i šumarstvo, i otpad), koji su ključni sa aspekta emisija gasova sa efektom staklene bašte i odstranjivanja tih gasova iz atmosfere. Sadržaj Uputstva IPCC 2006/IPCC 2006 Guidelines, dat je u Tabeli 1. niže.

U Tomu 1 (Opšte smernice i izveštavanje) opisani su svi osnovni koraci u razvoju inventara i, na bazi najnovijih naučno-tehničkih informacija i stečenog višegodišnjeg iskustva, date su osnovne smernice za proračun emisija i odstranjenih količina gasova sa efektom staklene bašte. Date su šire preporuke i smernice koje se odnose na prikupljanje podataka neophodnih za izradu inventara, uključujući i smernice za planiranje programa merenja emisija.

U Tomu 2 (Sektor energetike), pored detaljnijeg prikaza dosadašnjih kategorija, uvedena su nova poglavlja o separaciji ugljendioksida i njegovom skladištenju u geološkim dubinama na kopnu i ispod okeana. Metodološka uputstva za proračun emisija CO2 koje se javljaju u procesu separacije, transportovanja, i ubrizgavanja u duboke geološke slojeve bazirana su na Specijalnom izveštaju IPCC o separaciji CO2 i skladištenju, objavljenom 2005. godine. Takođe, prvi put je data metodologija proračuna emisije metana sa napuštenih ugljenokopa.

U Tomu 3 (Industrijski procesi i korišćenje proizvoda), pored detaljnijeg prikaza dosadašnjih kategorija industrijskih aktivnosti, uvedene su neke nove kategorije industrijske proizvodnje i novi gasovi sa efektom staklene bašte. To se pre svega odnosi na proizvodnju olova, cinka, titandioksida, petrohemijsku proizvodnju i proizvodnju displeja sa tečnim kristalima. Takođe su uključeni dodatni gasovi sa efektom staklene bašte koji su identifikovani u Trećem sinteznom naučnom izveštaju o promeni klime IPCC iz 2001. godine (gasovi: NF3, SF5CF6 i halogenizovani etri). Pored toga, napravljena je jasna granica između sektora energetike i sektora industrijskih procesa u delu koji se odnosi na ne-energetsko korišćenje fosilnih goriva, pri čemu se emisije iz ovog segmenta sada po novom Uputstvu izveštavaju u okviru Sektora industrijskih procesa i korišćenja proizvoda. Umesto dosadašnjeg metoda proračuna potencijalnih emisija fluornih supstanci koji se koristi za proračune u okviru Nivoa 1, Uputstva IPCC 2006, u ovom tomu novog Uputstva, predviđeno je korišćenje metoda proračuna stvarnih emisija za navedena jedinjenja.

U Tomu 4 (Poljoprivreda, šumarstvo i ostali vidovi korišćenja zemljišta) izvršene su najznačajnije izmene u odnosu na sadašnja uputstva. Naime, sadašnja dva posebna sektora: Sektor poljoprivrede, i Sektor korišćenja zemljišta, promene načina korišćenja zemljišta i šumarstva, objedinjeni su u jedan sektor-«Sektor poljoprivrede, šumarstva i ostali vidovi korišćenja zemljišta», uz preporuke konzistentnije primene podataka i metoda u ovim oblastima. Ovaj sektor je veoma važan za nacionalni inventar jer proračun emisija i odstranjenih količina gasova sa efektom staklene bašte značajno utiče na ukupne nacionalne emisije, neto emisije, trend i procenat nepoznanica u proračunu emisija i odstranjenih količina putem ponora. Takođe, definisano je da se kao osnov za obračun emisija i odstranjenih količina uzimaju u obzir samo zemljišta kojima se upravlja. U tom kontekstu, precizirano je, da se na primer, emisije nastale usled požara na zemljištima kojima se upravlja, bez obzira da li su izazvani prirodnim ili antropogenim faktorima, uzimaju u obzir pri proračunu imisija iz ovog sektora. Pored napred navedenog, u tomu 4, data je detaljna metodologija koju treba koristiti pri uključivanju produkata sečenja drveta, kao i metodologija proračuna emisija ugljendioksida zbog promene namene korišćenja zemljišta u močvarna zemljišta.

U Tomu 5 (Otpad), pored detaljnijeg prikaza dosadašnjih kategorija, data je i nova revidirana metodologija za metan sa deponija, zatim za proračun akumulacije ugljenika u deponijama koja se primenjuje i u sektoru poljoprivrede i šumarstva za produkte sečenja drveća, a takođe, date su i smernice za proračun emisija koje nastaju biološkim tretmanom otpada i otvorenim spaljivanjem otpada.

Pitanja relevantna za sve tomove Uputstva IPCC 2006

Српски Ћирилица   English English