Решењем Владе Републике Србије директор Републичког хидрометеоролошког завода проф. др Југослав Николић разрешен је са положаја а на функцију вршиоца дужности директора, на период од шест месеци, постављен је Александар Нишавић, дипл. метеоролог.

Решење je објављено дана 06.11.2026. године у “Службеном гласнику РС” бр. 109/2026.

Поштоване колегинице и колеге,

Дан Републичког хидрометеоролошког завода, 27. септембар, обележавамо у знак сећања на 1888. годину, када је, пре 138 година, тадашњи министар просвете и црквених дела др Владан Ђорђевић донео Уредбу о оснивању прве јединствене државне мреже метеоролошких станица у Краљевини Србији.

Као и претходних неколико година, и овогодишњи Дан Завода обележавамо радно, настављајући тако традицију посвећеног и одговорног рада који је током више од једног века обликовао нашу службу.

Овај дан је прилика да се подсетимо дуге и значајне традиције наше институције, али и да одамо признање свима који својим знањем, стручношћу, трудом и одговорношћу свакодневно доприносе раду и развоју Завода. Посао који обављамо има посебан значај за безбедност, привреду и свакодневни живот наших грађана, а његов квалитет почива пре свега на људима који га обављају.

Зато желим да вам се захвалим на досадашњем раду, посвећености и доприносу који свако од вас даје заједничком резултату.

Честитам вам Дан Републичког хидрометеоролошког завода, уз жељу да и у годинама које су пред нама заједнички наставимо да чувамо и унапређујемо наслеђе наше службе, успешно одговарамо на нове изазове и остварујемо још боље резултате.

Директор Републичког хидрометеоролошког завода
Проф. др Југослав Николић, дипл. мет.

У 2026. години EUMETNET обележава 30 година сарадње између националних метеоролошких служби Европе. Од 1996. године EUMETNET омогућава својим чланицама да заједнички раде на приоритетним питањима, од јачања осматрачких мрежа и унапређења квалитета и доступности података, до пружања висококвалитетних метеоролошких и климатских услуга и убрзавања иновација. Ова годишњица представља потврду трајне вредности европске сарадње која подразумева јачање националних капацитета и обезбеђивање конкретних заједничких користи за чланице и друштво у целини.

Првобитно основан ради јачања сарадње и заступања заједничких интереса националних метеоролошких служби европских држава, EUMETNET се развијао у складу са променама научних, оперативних и политичких захтева. Оно што је започело као добровољна мрежа прерасло је у зрело и поуздано партнерство, засновано на дугорочној посвећености, заједничким циљевима и међусобном поверењу.

Подршка чланицама кроз заједничке активности

Током протекле три деценије, EUMETNET је омогућио својим чланицама сарадњу у широком спектру области, унапређујући ефикасност, усклађеност и иновације у метеорологији широм Европе. Кроз заједничке активности, чланице су у могућности да удруже стручност, смање непотребно дуплирање активности и искористе решења развијена колективним радом.

Овај модел сарадње подржава националне метеоролошке службе у испуњавању њихових мисија од јавног значаја, истовремено јачајући колективни европски капацитет за пружање одговора на променљиве потребе корисника, технолошки развој и изазове у области животне средине.

Вредност која превазилази границе

Од свог оснивања, EUMETNET се постепено развијао: од иницијалне усмерености на активности координације, прерастао је у свеобухватни оквир који подржава широк спектар заједничких активности у европској метеорологији.

Рана сарадња била је усмерена на смањење празнина у осматрањима у подручјима са оскудним подацима и удаљеним регионима, као што су северни Атлантик и Арктик, путем лансирања радио-сонди са бродова и осматрања из ваздухоплова. Истовремено је започета размена података са површинских станица и радара ради унапређења квалитета и доступности података. Овај почетни рад довео је до успостављања Композитног осматрачког система EUMETNET-а, што представља значајну прекретницу у европској метеоролошкој сарадњи. Показано је да сарадња на европском нивоу може обезбедити бољу покривеност осматрањима, квалитетније податке, паневропске продукте засноване на националним подацима и, коначно, прецизније временске прогнозе уз ниже трошкове.

Надовезујући се на овај успех, постепено су додавани нови осматрачки капацитети, укључујући површинска поморска осматрања, мерења атмосферских услова на различитим висинама — као што су ветар, температура, влажност и честице у ваздуху — као и, у новије време, праћење полена. Истовремено, сарадња се проширила и ван области осматрања, на прогнозу времена, климатске услуге, ваздухопловну метеорологију, образовање и обуку, политику и доступност података, као и колективно заступање интереса пред кључним европским и глобалним организацијама.

У области прогнозе времена, једно од највидљивијих достигнућа EUMETNET-а јесте MeteoAlarm, јавно препознатљив систем за дистрибуцију раних упозорења на елементарне непогоде. Он обједињује, усклађује преко граница, визуализује и дистрибуира метеоролошка упозорења која издају националне метеоролошке службе широм Европе.

Као одговор на растуће потребе за подацима и брзе технолошке промене, EUMETNET је развио MeteoGate као федеративну европску инфраструктуру за размену података, која олакшава чланицама и спољним корисницима откривање и приступ метеоролошким подацима. Паралелно с тим, EUMETNET је покренуо широк спектар иницијатива за примену вештачке интелигенције и машинског учења у области метеорологије, климе и животне средине.

Овај развојни ток показује како је EUMETNET током три деценије израстао у организацију предвођену чланицама, која обезбеђује интеграцију европских капацитета у областима осматрања, прогнозе, климатских услуга, ваздухопловства, размене података и иновација.

Перспективе чланица

Заједничка достигнућа EUMETNET-а омогућена су захваљујући посвећености и разноврсним доприносима његових чланица, које учествују у раду организације на различите, али подједнако вредне начине. Неке преузимају одговорност за реализацију заједничких програма у име свих чланица, док друге доприносе својим подацима, знањем и стручношћу у корист шире заједнице.

Својим чланством у EUMETNET-у, Републички хидрометеоролошки завод (РХМЗ) остварује свој стратешки циљ, а то је поседовање развијеног, ефикасног и техничко-технолошки хармонизованог хидрометеоролошког система за ране најаве и упозорења који представља интегрални део међународних и европских хидрометеоролошких информационих система и основну компоненту националног система заштите живота и материјалних добара од штетног деловања метеоролошких и хидролошких елементарних непогода и катастрофа. Поред тога, важна активност коју је РХМЗ предузео на регионалном нивоу реализована је такође кроз чланство у EUMETNET-у. Наиме, у оквиру прогностичког програма EUMETNET-а, Република Србија је иницирала успостављање Конзорцијума за оперативну прогнозу времена земаља Југоисточне Европе (SEECOP). Чланице Конзорцијума су националне хидрометеоролошке службе Северне Македоније, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Албаније, Украјине и Србије. Јачање регионалне сарадње је кључ унапређења хидрометеоролошког система за рану најаву и упозорења и јачања прекограничне сарадње у домену управљања ризиком од природних катастрофа. Сагледавајући активности које се спроводе кроз овај и остале програме EUMETNET-а, међу које спадају и програми осматрања, едукације и сл., може се слободно рећи да је чланством у EUMETNET-у значајно унапређен рад националне хидрометеоролошке службе Републике Србије.

Поглед у будућност

Док EUMETNET обележава своју 30. годишњицу, фокус није само на досадашњим достигнућима, већ и на изазовима који предстоје. Захтеви који се постављају пред националне метеоролошке службе настављају да се мењају, а континуирана сарадња остаје од суштинског значаја за ефикасно суочавање са тим изазовима.

Ослањајући се на три деценије заједничког искуства, EUMETNET ће наставити да подржава своје чланице неговањем сарадње, подстицањем иновација и јачањем европске метеоролошке заједнице, помажући националним метеоролошким службама да задрже високи степен спремности за пружање висококвалитетних и меродавних информација за добробит друштва у годинама које долазе.
Више информација о активностима ЕУМЕТНЕТ-а може се пронаћи у најновијој брошури (линк), као и на званичном интернет сајту те организације: www.eumetnet.eu

Поштоване колегинице и колеге,

Честитам вам Светски метеоролошки дан, као датум ступања на снагу Конвенције Светске метеоролошке организације (СМО) 23. марта 1950. године и Светски дан вода који је резолуцијом установила Генерална скупштина Уједињених нација 1993. године!

Тема овогодишњег Светског метеоролошког дана обележава се под слоганом „осматрањима за безбеднију будућност“. Ова порука нас подсећа да свако мерење, сваки податак и свака прогноза имају један заједнички циљ – заштиту људи, имовине и наше заједничке будућности.

Једно од најчешћих питања које свакодневно постављамо јесте: какво ће бити време? Одговор данас добијамо за неколико секунди – путем мобилног телефона или телевизије. Ипак, иза те једноставне информације крије се сложен глобални систем осматрања и прогнозирања којим координира Светска метеоролошка организација.

Широм планете, милиони података прикупљају се свакога дана – са метеоролошких станица, сателита, бродова, авиона и метеоролошких балона. Ови подаци се слободно размењују између држава, јер време не познаје границе. Управо захваљујући тој сарадњи, прогнозе које користимо постају све тачније и доступније.

Овај систем није важан само за планирање свакодневних активности. Он представља основу за кључне одлуке у економији, енергетици, пољопривреди и саобраћају. У Србији, на пример, тачне прогнозе су од пресудног значаја за пољопривреднике – од сетве у Војводини до заштите усева од мраза, суша и олуја. Такође, правовремена упозорења помажу у заштити од поплава, какве смо искусили 2014.године.

Посебно је важно истаћи да се осматрачке мреже – као темељ рада националних хидрометеоролошких служби – од метеоролошких и хидролошких станица до радарских и сателитских осматрања, стално развијају и модернизују. Метеоролошки и хидролошки подаци представљају основу за планирање инфраструктуре, прилагођавање климатским променама и управљање ризицима. Поуздана мерења и квалитетни подаци темељ су система раног упозоравања и климатских услуга које спасавају животе, смањују штете и јачају дугорочну отпорност друштва. Брига о овим системима један је од најважнијих задатака националних служби, попут Републичког хидрометеоролошког завода, који својим стручним и оперативним деловањем обезбеђује благовремене, поуздане и научно утемељене информације за грађане и друштво у целини.

Ипак, глобални систем осматрања суочава се са изазовима. Постоје празнине у подацима, посебно у мање развијеним деловима света. Без потпуних информација, ни прогнозе не могу бити у потпуности поуздане. Зато улагања у метеоролошку инфраструктуру представљају улагања у безбедност, развој и отпорност друштва.

Истовремено, живимо у ери технолошке револуције. Напредни рачунарски модели, који у себе укључују проверене физичке законе, унапређују прогнозе времена, а вештачка интелигенција омогућава брже и прецизније реакције. Ипак, технологија не може заменити људе – осматраче који 24 часа, 365 дана у години, неуморно прикупљају податке, као ни метеорологе, хидрологе, инжењере и истраживаче који свакодневно раде како би заштитили наше животе.

Посебну пажњу треба посветити будућим генерацијама. Одлуке које данас доносимо у области времена, климе, вода и управљања ризицима имаће дугорочне последице. Зато је важно да системи осматрања, образовање и научни развој буду довољно снажни да обезбеде стабилну и безбедну будућност за оне који долазе.

У том контексту, важно је истаћи и значај Светског дана вода, који се ове године обележава под слоганом „вода и родна равноправност“, уз поруку да тамо где постоји равноправан приступ води – расте и друштвена једнакост. Ова тема наглашава да приступ безбедној води није само питање ресурса, већ и питање правичности. Зато улагање у водну инфраструктуру и равноправан приступ води значи улагање у одрживи развој – што је важно и за Србију, где управљање водама остаје један од кључних приоритета.

Поштоване колегинице и колеге,

На крају бих цитирао генералну секретарку Светске метеоролошке организације, др Селесте Сауло, која је у свом обраћању истакла “Да смо ми много више од прогностичара времена; да заједно пружамо глобалну јавну услугу за опште добро човечанства; да заједно осматрамо данашњицу и штитимо сутрашњицу“.

У то име, хвала вам.

Директор
Проф. др Југослав Николић