NOVOSTI I SAOPŠTENJA RHMZ SRBIJE

2021

 SVETSKI METEOROLOŠKI/
HIDROLOŠKI DAN 2021.
Prof. dr Jugoslav Nikolić,
dipl. met.
 23.03.2021. 
 
Poštovane koleginice i kolege koji ste u službi meteorološke i hidrološke delatnosti, čestitam vam Svetski meteorološki dan i Svetski dan voda. Ove dane mi smo ranijih godina svečano i objedinjeno obeležavali, ove godine to još uvek ne možemo jer je nevidljivi globalni neprijatelj i dalje prisutan. Kao što znate, Svetski meteorološki dan, ustanovljen je povodom činjenice da je pre 70 godina, 23. marta 1950. godine, stupila na snagu Konvencija o osnivanju Svetske meteorološke organizacije, specijalizovane agencije Ujedinjenih nacija, koja se bavi istraživanjem, praćenjem i prognoziranjem procesa i promena stanja atmosfere, klime i voda, dok je Svetski dan voda, odlukom Generalne skupštine UN, počeo je da se obeležava 22. marta 1993. godine.

Kao i svake godine, na inicijativu Svetske meteorološke organizacije, Svetski meteorološki dan se posvećuje određenoj aktuelnoj temi. Ove godine tema je „Okeani, klima i vreme”. Kada se tome doda i „Vrednovanje vode”, što je tema Svetskog dana voda, upotpunjuje se krug osnovnih elemenata održivog razvoja.

Pri pomenu vremena i klime, većina pomisli na procese u atmosferi. Ipak, da bi se ti procesi razumeli, treba imaati u vidu i ulogu okeana koji pokrivaju oko 70% Zemljine površine. Interakcija atmosfere i okeana ima važnu ulogu u sagledavanju vremenskih prilika u svim regionima sveta. Okeani su najveći rezervoar toplote na planeti i mala promena njihove temperature ima za posledicu izvesne promene u vremenskim obrascima regionalnih razmera, a na taj način se javljaju varijacije mnogih meteoroloških i klimatoloških parametara. Poslednjih nekoliko decenija velika pažnja klimatologa usmerena je na proučavanje uticaja emisije ugljen-dioksida, kao gasa sa efektom staklene bašte, na povećnje temperature vazduha. Okeani, pored toga što su rezervoari toplote i imaju važnu ulogu u razmeni toplote sa nižim slojevima atmosfere, oni u značajnoj meri utiču na koncenetracije ugljen-diokisa u atmosferi. U zavisnosti od toga kako se zagreva ili hladi svetski okean, tako se uočava i porast, ili pad, temperature vazduha u svetu i u Srbiji (Slika 1).




Vreme, klima i vode su ključni za opštu dobrobit, za zdravlje, kao i bezbednost hrane. Sa druge strane, oni mogu imati i destruktivnu snagu. Razorni događaji, poput jakih padavina, toplotnih talasa, jakih suša, zimskih nepogoda, ekstremno niskih temperatura, ili poput tropskih ciklona, predstavljaju realnu opasnost po ljudske živote i ugrožavaju egzistenciju. Svedoci smo intenziteta i učestalosti nekih od pomenutih događaja.

U novije vreme, u naučnoj i stručnoj javnosti, česti su nesporazumi u shvatanju pojmova vremena i klime, koji dovode do polemike i osporavanja zaključaka bez obzira na njihovu relevantnost. Mora se, zato, imati u vidu da vreme predstavlja stanje meteoroloških elemenata i meteoroloških pojava, na posmatranom prostoru, koje se odnosi na vremenski interval od nekoliko minuta do jednog časa, dana, dekade, meseca, godišnjeg doba ili vegetacionog perioda. Kada se govori o klimi, postavlja se najpre pitanje da li je ona pojava ili resurs. Ona se može definisati i kao resurs i kao pojava. Klima je obnovljiv prirodni resurs i to: energetski (Sunce i vetar), materijalni (padavine) i formiranja biomase (sa podlogom). Kao pojava, klima se definiše na osnovu iskustva sa vremenskim pojavama. Klasična definicija obuhvata srednje vrednosti, ekstreme, učestalost javljanja i druge statističke parametre meteoroloških uslova u relativno dužem vremenskom intervalu. Najkraća klimatska kolebanja imaju sezonski karakter.

U klimatske, pored meteoroloških, ubrajaju se i drugi faktori. Klima predstavlja rezultantu geofizičkih, astronomskih i mnogih drugih faktora. Ona je odraz stanja geofizičkog sistema u planetarnim razmerama i njene promene uslovljene su promenama u geofizičkom sistemu. Veliki broj faktora utiče na klimu i klimatska kolebanja, pa je izučavanje klime i klimatskih promena prilično komplikovano.

U Evropi se, u poslednjih 35 godina, na većim rekama dogodilo 350 poplava, od čega 220 u poslednjih dvanaest godina. U Srbiji su značajne poplave zabeležene 1980, 1981, 1988, 1999, 2002, 2005, 2006, 2009, 2014 i 2016. godine, a u poslednjih tri leta petnaestak opština u centralnoj Srbiji je objavilo vanrednu situaciju usled izlivanja reka. Najkišovitija godina u Srbiji je 2014. godina, dok su se značajne suše dogodile 2000, 2003, 2007, 2011, 2012, 2013, 2015. i 2017. godine. Najduži toplotni talas u Beogradu zabeležen je u toku leta 2012. godine, dok je maksimum temperature vazduha u Beogradu izmeren 24. jula 2007. godine, a iznosio je 43,6 stepeni Celzijusa. Kao rezultat ekstremnih događaja vezanih za toplotu mogu nastati: toplotni udar, kardiovaskularne bolesti, dehidratacija, kao i druge komplikacije.

Na teritoriji Srbije su 2019. i 2018. godina najtoplije u periodu od 1951. godine do danas. Trinaest, od petnaest, najtoplijih godina u Srbiji registrovano je nakon 2000. godine (1951-2019), a u Beogradu četrnaest najtoplijih godina (1888-2019).

Hidrometeorološka služba Srbije je decenijama unazad punu pažnju posvećivala unapređenju prognostičkog sistema, počev od časovnih pa do sezonskih prognoza, koristeći i znanja o tome kako interakcija okean-atmosfera oblikuju vreme i klimu.

Tretiranje klime kao dinamičkog sistema u kome učestvuju atmosfera, okean, procesi na tlu, kriosfera i biosfera, započeto je sredinom 80-tih godina prošlog veka, kako u vodećim hidrometeorološkim službama sveta tako i u Srbiji. Kao rezultat dugogodišnjih istraživanja Republika Srbija je postala lider u regionu u oblasti numeričkog modeliranja vremena i klime. Sa ciljem unapređenja prognostičkog sistema i na regionalnom nivou, Republički hidrometeorološki zavod je 2015. godine inicirao uspostavljanje Konzorcijuma za operativnu prognozu vremena u regionu Jugoistočne Evrope (SEECOP).

RHMZ je domaćin Podregionalnog centra za klimu za region Jugoistočne Evrope (SEEVCCC), koji funkcioniše kao deo mreže regionalnih klimatskih centara Svetske meteorološke organizacije (SMO) i istovremeno koordinira Forumom za klimatske izglede vremena za Jugoistočnu Evropu čime podržava mehanizam SMO za regionalne forume za klimatske izglede. Na radionici održanoj oktobra 2020. u Ofenbahu, pokazano je da se produkti našeg Klimatskog centra koriste operativno u dvanaest Nacionalnih hidrometeoroloških službi sveta.

Republički hidrometeorološki zavod ima osnovnu ulogu u ranim najavama meteoroloških i hidroloških fenomena i smanjenju rizika od prirodnih elementarnih nepogoda. Izvršavajući funkcije Nacionalne hidrometeorološke službe Zavod uspešno obavlja i poslove u oblasti međunarodne saradnje u oblasti meteorologije, hidrologije, monitoringa i istraživanja klime i klimatskih promena. Zavod ostvaruje i poseban vid regionalne i bilateralne saradnje učešćem u realizaciji zajedničkih projekata.

Aktivnosti, zadaci i izazovi koji su pred nama govore o posvećenosti Republičkog hidrometeorološkog zavoda ispunjenju ciljeva i zadataka koje država i njeni građani postavljaju i očekuju i koje Svetska meteorološka organizacija stavlja pred nacionalne hidrometeorološke službe zemalja članica.

Još jednom želeo bih da se zahvalim svim pripadnicima meteorološke i hidrološke delatnosti, na posvećenosti u obavljanju svojih zadataka i da im istovremeno čestitam Svetski meteorološki i Svetski dan voda.

Direktor Republičkog hidrometeorološkog zavoda, prof. dr Jugoslav Nikolić, dipl. met.
 

2020

 Zamеnik ambasadora FRANCUSKE gospodin Nicolas Faye u posеti RHMZ-u  04.12.2020. 
 
 
 
 
 
 
 
Na molbu Ambasadе Rеpublikе Francuskе u Bеogradu, dirеktor Rеpubličkog hidromеtеorološkog zavoda, prof. dr Jugoslav Nikolić, održao jе 04. dеcеmbra 2020. godinе sastanak sa zamеnikom ambasadora Francuske u Bеogradu, gospodinom Nicolas Faye-om. Tеma sastanka bilo jе izmеštanjе dеla Evropskog centra za srednjoročne prognoze vremena (European Center for Medium-range Weather Forecasts – ECMFW). Zbog sporazuma o Brexit-u prеmеšta sе Sektor ECMWF-a za aktivnosti koje se finansiraju sredstvima Evropske unije, iz sеdišta u Rеdingu u jеdnu od kandidata zеmalja EU mеđu kojima jе i Francuska. Gospodin Faye obavеstio jе zvanično profеsora Nikolića da jе grad Toulouse, u komе sе nalazе glavni opеrativni sеrvisi Meteo France-a, odrеđеn da budе nosilac francuskе kandidaturе za prеmеštanjе Sеktora ECMWF za projеktе koji sе finansiraju iz EU, uz čvrstе garancijе na kojе sе Francuska ovim obavеzujе. Na sastanku su prеzеntovanе i mogućnosti Zavoda za potеncijalno partnеrstvo u pojеdinim projеktima iz oblasti praćеnja atmosfеrе, klimе i klimatskih promеna, poplava i šumskih požara.

ECMFW jе еvropska mеđuvladina stručna organizacija koju sačinjavaju 23 države Evropе – punopravnе članicе: Austrija, Bеlgija, Danska, Estonija, Nеmačka, Španija, Francuska, Srbija, Grčka, Irska, Italija, Island, Luksеmburg, Holandija, Norvеška, Portugalija, Švajcarska, Finska, Švеdska, Turska, Slovеnija, Vеlika Britanija i Hrvatska. U svojstvu pridružеnih članica nalazi sе 11 država (Bugarska, Mađarska, Čеška Rеpublika, Slovačka, Lеtonija, Litvanija, Rumunija, Maroko, Severna Makеdonija, Izraеl i Crna Gora) i 7 mеđunarodnih organizacija (Svеtska mеtеorološka organizacija, Evropska organizacija za еksploataciju mеtеoroloških satеlita, Zajеdnički cеntar za istraživanja EU, Evropska svеmirska agеncija, Prеparatorna komisija za svеobuhvatnе nuklеarnе probе, Izvršno tеlo Konvеncijе o prеkograničnom zagađеnju vazduha vеlikih razmеra i Afrički cеntar za mеtеorološkе primеnе i razvoj).

Na inicijativu RHMZ-a, Rеpublika Srbija postala jе punopravna članica Evropskog cеntra 2015. godinе, čimе jе Srbija stеkla pravo odlučivanja o stratеški važnim pitanjima razvoja i korišćеnja bеnеfita Cеntra. Nadlеžni organ za sprovođеnjе Konvеncijе o osnivanju Cеntra jе Rеpublički hidromеtеorološki zavod.
 

 Austrijski ambasador
gospodin Nikolaus Lutterotti
u posеti RHMZ-u
 19.10.2020. 
 
 
 
 
 
 
 
Na molbu Austrijskе Ambasadе u Bеogradu, dirеktor Rеpubličkog hidromеtеorološkog zavoda, prof. dr Jugoslav Nikolić, održao jе 19. oktobra 2020. godinе sastanak sa ambasadorom Austrijе u Bеogradu, gospodinom Nikolaus Lutterotti-jеm, komе jе prisustvovala i zamеnica ambasadora Austrijе, opunomoćеni ministar, gospođa Sabine Kroissenbrunner. Na sastanku jе prеzеntovan rad Zavoda i naša rеgionalna saradnja uz razmatranjе potеncijalnih mogućnosti za dalju saradnju na zajеdničkim projеktima u slivu Dunava, a koja bi sе odnosila na problеmatiku vеzanu za poplavе, sušе i ranu najavu mеtеoroloških i hidroloških еkstrеma.

Ovom prilikom ambasador Lutterotti zvanično jе obavеstio profеsora Nikolića, kao stalnog prеdstavnika Rеpublikе Srbijе u Svеtskoj mеtеorološkoj organizaciji (WMO) i prеdstavnika Srbijе u Evropskom cеntru za srеdnjoročnu prognozu vrеmеna (ECMWF), da jе Vlada Austrijе odlučila da prеdstavi svoju kandidaturu za domaćina dva Kopеrnikus sеrvisa Evropskog cеntra za srеdnjoročnu prognozu vrеmеna u Bеču. Prеdstavljеnе su vеlikе prеdnosti Bеča, kao pogodnе lokacijе za pomеnutе sеrvisе, uz isticanjе izuzеtnih istraživačkih institucija i uslova kojе Austrija ima za saradnju u ovoj oblasti, ako bi bila podržana i izabrana za domaćina.
 

 DAN ZAVODA
Prof. dr Jugoslav Nikolić,
dipl. met., direktor Zavoda
 26.09.2020. 
 
Poštovane koleginice i kolege, zaposleni i angažovni u RHMZ-u,

Prvi put ove godine, zbog situacije sa koronavirusom, nismo u mogućnosti da svečano obeležimo 27. septembar, Dan Republičkog hidrometeorološkog zavoda, ustanovljenog kao dan kada je daleke 1888. godine, dakle pre 132 godine, tadašnji ministar prosvete i crkvenih dela, dr Vladan Đorđević, doneo Uredbu o osnivanju prve jedinstvene državne mreže meteoroloških stanica u Kraljevini Srbiji. U skladu sa tradicijom, na svečanosti posvećenoj ovom danu, uvek smo iznosili kritički osvrt na postignute rezultate u radu u prethodnom periodu. Postigli smo zaista zavidne rezultate u svim Sektorima Zavoda koje bi trebalo izneti, ali smo ove godine odustali od uobičajene forme, jer nam je najvažnije očuvanje vašeg zdravlja i vaših života, kao i života vaših najmilijih.

Naša Institucija, koja je lider u Regionu, a veoma respektabilna u Evropi i svetu, ima dovoljno znanja i tehničkih mogućnosti da našoj Državi, našoj Vladi, našoj privredi i svim građanima Republike Srbije obezbedi meteorološke i hidrološke podatke i produkte od značaja za preventivnu zaštitu života ljudi i materijalnih dobara i našu privredu, bez rizika ugrožavanja zdravlja bilo koga od vas.

Zahvaljujem se svim pripadnicima meteorološke i hidrološke delatnosti, kao i pripadnicima službi Zavoda, koji i u najtežim uslovima permanentno obezbeđuju funkcionisanje hidrometeorološkog sistema rane najave i upozorenja u cilju preventivne zaštite života ljudi i materijalnih dobara od ekstremnih vremenskih, klimatskih i hidroloških pojava i nepogoda i obezbeđuju podatake i informacije značajne za ublažavanje rizika posledica vremenskih elementarnih nepogoda, za prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove i za obavljanje brojnih delatnosti i svakodnevnih aktivnosti građana.

Do pobede nad ovim nevidljivim globalnim neprijateljem, a uz uverenje da ćemo ove dane radosno i svečano obeležavati u svim budućim godinama.


Direktor RHMZ,

Prof. dr Jugoslav Nikolić, dipl. met.
Stalni predstavnik Republike Srbije
u Svetskoj meteorološkoj organizaciji

 

 METEOROLOŠKI/
HIDROLOŠKI DAN
U VANREDNOM STANJU
Prof. dr Jugoslav Nikolić, dipl. met.
 23.03.2020. 
 
Poštovane koleginice i kolege, zaposleni i angažovni u RHMZ i drugim institucijama i preduzećima,

Prvi put nismo u mogućnosti da svečano obeležimo Svetski meteorološki dan i Svetski dan voda, jer imamo moćnog i nevidljivog neprijatelja. U ovom momentu, zbog situcije sa koronavirusom, najvažnije od svega jeste očuvanje vašeg zdravlja i vaših života, kao i života vaših najmilijih. Zato vas molim da strogo poštujete sve preporuke o preventivnim merama koje je donela i donosi država Srbija, kao i naša Institucija koja je u svemu do sada prednjačila. Imamo dovoljno znanja i tehničkih mogućnosti da našoj Državi, našoj Vladi i svim građanima Republike Srbije obezbedimo meteorološke i hidrološke podatke i produkte od značaja za preventivnu zaštitu života ljudi i materijalnih dobara, bez rizika ugrožavanja zdravlja bilo koga od vas. Jedini uslov je da se svi zajedno apsolutno pridržavamo svih dobijenih preporuka, da budemo disciplinovani i solidarni u ovim vanrednim okolnostima i da iskoristimo svoje znanje, sposobnost i tehničke mogućnosti.

Svake godine, osim ove, Svetska meteorološka organizacija (193 zemalje članice), kao i meteorološka stručna i naučna javnost širom sveta, obeležavala je 23. mart, Svetski meteorološki dan, ustanovljen povodom činjenice da je pre 70 godina, 23. marta 1950. godine, stupila na snagu Konvencija o osnivanju Svetske meteorološke organizacije, specijalizovane agencije Ujedinjenih nacija, koja se bavi istraživa-njem, praćenjem i prognoziranjem procesa i promena stanja atmosfere, klime i voda. Svetski dan voda, odlukom Generalne skupštine UN, počeo je da se obeležava 22. marta 1993. godine. Mi smo, zadnjih godina, ova dva dana obeležavali objedinjeno.

Svetski meteorološki dan i Svetski dan voda ove godine posvećeni su objedinjenim temama „Klima i voda”, a pod sloganom „Brojimo svaku kap, svaka kap je važna”. Objedinjavanje dvaju tema proizilazi iz činjenice da su klima i vode neodvojivo povezani i da predstavljaju srž globalnih ciljeva koji se odnose na održivi razvoj, adaptaciju na klimatske uslove i smanjenje rizika od elementarnih nepogoda.

Voda je najdragoceniji resurs 21. veka, a više od 2 milijarde ljudi nema siguran pristup čistoj vodi. Smanjenje rizika od vremenskih katastrofa i upravljanje vodnim resursima nezamislivo je bez podataka o klimi i vodama. Ključnu ulogu u tome imaju nacionalne meteorološke i hidrološke službe. Saglasno tome, Republički hidrometeorološki zavod konstantno unapređuje svoj hidrometeorološki sistem za rane najave i upozorenja. Unapređenje ovog kompleksnog sistema obuhvata: meteorološki i hidrološki osmatrački sistem, hidrometeorološki telekomunikacioni sistem, sistem za analizu, prognozu, ranu najavu i upozorenja o pojavi nepogoda i katastrofa, sistem monitoringa klime, najave i upozorenja na ekstremne klimatske varijacije, sistem monitoringa i rane najave suše kao i sistem za analizu i mapiranje rizika od meteoroloških i klimatskih elementarnih nepogoda i izradu Procene ugroženosti Republike Srbije od ekstremnih vremenskih pojava. Obezbeđivanjem meteoroloških i hidroloških osmatranja i naučnih analiza, istraživanjem i pružanjem operativnih klimatskih usluga, RHMZ pomaže društvu u jačanju otpornosti i efikasnijoj adaptaciji na klimatska kolebanja i promene klime.

Želim da se zahvalim pripadnicima meteorološke i hidrološke delatnosti, kao i pripadnicima službi u njihovoj funkciji, koji i u ovim vanrednim i najtežim uslovima obezbeđuju permanentno funkcionisanje hidrometeorološkog sistema rane najave i upozorenja u cilju preventivne zaštite života ljudi i materijalnih dobara od ekstremnih vremenskih, klimatskih i hidroloških pojava i nepogoda, i obezbeđuju podatake i informacije značajne za ublažavanje rizika posledica vremenskih elementarnih nepogoda, za prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove i za obavljanje brojnih delatnosti i svakodnevnih aktivnosti građana.

Živeli, do pobede ovog nevidljivog globalnog neprijatelja, uz želju i uverenje da ćemo ove dane radosno i svečano obeležavati u budućim godinama.

Direktor RHMZ,

Prof. dr Jugoslav Nikolić, dipl. met.
Stalni predstavnik Republike Srbije
u Svetskoj meteorološkoj organizaciji

 

2019

 POVELJA RHMZ-u ZA DOPRINOS RAZVOJU KORPORACIJE  30.08.2019. 
 
 
 
 
 
Na svečanosti, povodom 130 godina rada TRAYAL Korporacije, direktoru Republičkog hidrometeorološkog zavoda, prof. dr Jugoslavu Nikoliću, uručena je POVELJA kao priznanje za doprinos Zavoda razvoju TRAYAL Korporacije.
Avgust, 2019 god.
 

 RHMZ - SARADNJA SA NAJRAZVIJENIJIM EVROPSKIM DRŽAVAMA  27.06.2019. 
 
 
 
 
 
 
 
Direktor RHMZ, prof. dr Jugoslav Nikolić, aktivno učestvuje u radu Saveta Evropskog centra za srednjoročne prognoze vremena ( ECMWF - European Centre for Medium - Range Weather Forecasts), kao član Saveta i predstavnik Republike Srbije u ECMWF, a koji se ove godine održava 27. i 28. juna 2019 god. u Lisabonu.

Država Srbija je od 2015. godine punopravni član ECMWF-a, pored 22 najrazvijenije države Evrope(Engleske, Nemačke, Francuske, Italije, Švajcarske, Austrije i drugih) i 12 pridruženih članica.
Savet će doneti važne odluke koje definišu rad ovog Centra u pružanju meteoroloških usluga nacionalnim meteorološkim službama u budućem periodu, u uslovima prebacivanja iz Redinga (Engleska) u Bolonju (Italija) računskog centra gde će se uspostaviti veoma moćan centar ove asocijacije sa do sada najjačim superkompjuterskim mrežama na svetu, a sve u funkciji izračunavanja meteoroloških produkata pomoću modela visoke rezolucije, u realnom vremenu. Država Srbija će imati velike benefite u korišćenju ovog Centra.
 

 Republički hidrometeorološki zavod u Noći muzeja 2019  22.05.2019. 
 
Republički hidrometeorološki zavod, u ovogodišnjoj, šesnaestoj po redu, nacionalnoj Noći muzeja, učestvovao je sa svojom postavkom pod nazivom „Neprekidno praćenje vremena i voda – čast i zadovoljstvo!“

Više od 1000 posetilaca, koji su te noći obišli postavku Republičkog hidrometeorološkog zavoda imalo je priliku da se upozna sa izuzetno dugom tradicijom meteorologije i hidrologije u Republici Srbiji, da vidi originalni dnevnik osmatranja Vladimira Jakšića iz 1848. godine, dokumenta i zapise iz XIX veka, da istraži podatke izmerene na meteorološkim i hidrološkim stanicama u Srbiji, da se upozna sa prizemnim i visinskim merenjima osnovnih meteoroloških veličina u meteorološkom krugu ispred Meteorološke opservatorije Beograd (MOB), kao i da dobije brojne druge informacije na koji način se klima pratila kroz našu istoriju, a i kako se to čini danas.

O izložbi najbolje govori prezentacija koju možete pogledati (Nocmuzeja - RHMZ - 18.5.2019_latinica.pps).
 

LINK: Arhiva - Novosti i saopštenja (2013-2018)

Srpski Ћирилица   Srpski Latinica   English English
Direktor RHMZ