Rešenjem Vlade Republike Srbije direktor Republičkog hidrometeorološkog zavoda prof. dr Jugoslav Nikolić razrešen je sa položaja a na funkciju vršioca dužnosti direktora, na period od šest meseci, postavljen je Aleksandar Nišavić, dipl. meteorolog.

Rešenje je objavljeno dana 06.11.2026. godine u “Službenom glasniku RS” br. 109/2026.

Poštovane koleginice i kolege,

Dan Republičkog hidrometeorološkog zavoda, 27. septembar, obeležavamo u znak sećanja na 1888. godinu, kada je, pre 138 godina, tadašnji ministar prosvete i crkvenih dela dr Vladan Đorđević doneo Uredbu o osnivanju prve jedinstvene državne mreže meteoroloških stanica u Kraljevini Srbiji.

Kao i prethodnih nekoliko godina, i ovogodišnji Dan Zavoda obeležavamo radno, nastavljajući tako tradiciju posvećenog i odgovornog rada koji je tokom više od jednog veka oblikovao našu službu.

Ovaj dan je prilika da se podsetimo duge i značajne tradicije naše institucije, ali i da odamo priznanje svima koji svojim znanjem, stručnošću, trudom i odgovornošću svakodnevno doprinose radu i razvoju Zavoda. Posao koji obavljamo ima poseban značaj za bezbednost, privredu i svakodnevni život naših građana, a njegov kvalitet počiva pre svega na ljudima koji ga obavljaju.

Zato želim da vam se zahvalim na dosadašnjem radu, posvećenosti i doprinosu koji svako od vas daje zajedničkom rezultatu.

Čestitam vam Dan Republičkog hidrometeorološkog zavoda, uz želju da i u godinama koje su pred nama zajednički nastavimo da čuvamo i unapređujemo nasleđe naše službe, uspešno odgovaramo na nove izazove i ostvarujemo još bolje rezultate.

Direktor Republičkog hidrometeorološkog zavoda
Prof. dr Jugoslav Nikolić, dipl. met.

U 2026. godini EUMETNET obeležava 30 godina saradnje između nacionalnih meteoroloških službi Evrope. Od 1996. godine EUMETNET omogućava svojim članicama da zajednički rade na prioritetnim pitanjima, od jačanja osmatračkih mreža i unapređenja kvaliteta i dostupnosti podataka, do pružanja visokokvalitetnih meteoroloških i klimatskih usluga i ubrzavanja inovacija. Ova godišnjica predstavlja potvrdu trajne vrednosti evropske saradnje koja podrazumeva jačanje nacionalnih kapaciteta i obezbeđivanje konkretnih zajedničkih koristi za članice i društvo u celini.

Prvobitno osnovan radi jačanja saradnje i zastupanja zajedničkih interesa nacionalnih meteoroloških službi evropskih država, EUMETNET se razvijao u skladu sa promenama naučnih, operativnih i političkih zahteva. Ono što je započelo kao dobrovoljna mreža preraslo je u zrelo i pouzdano partnerstvo, zasnovano na dugoročnoj posvećenosti, zajedničkim ciljevima i međusobnom poverenju.

Podrška članicama kroz zajedničke aktivnosti

Tokom protekle tri decenije, EUMETNET je omogućio svojim članicama saradnju u širokom spektru oblasti, unapređujući efikasnost, usklađenost i inovacije u meteorologiji širom Evrope. Kroz zajedničke aktivnosti, članice su u mogućnosti da udruže stručnost, smanje nepotrebno dupliranje aktivnosti i iskoriste rešenja razvijena kolektivnim radom.

Ovaj model saradnje podržava nacionalne meteorološke službe u ispunjavanju njihovih misija od javnog značaja, istovremeno jačajući kolektivni evropski kapacitet za pružanje odgovora na promenljive potrebe korisnika, tehnološki razvoj i izazove u oblasti životne sredine.

Vrednost koja prevazilazi granice

Od svog osnivanja, EUMETNET se postepeno razvijao: od inicijalne usmerenosti na aktivnosti koordinacije, prerastao je u sveobuhvatni okvir koji podržava širok spektar zajedničkih aktivnosti u evropskoj meteorologiji.

Rana saradnja bila je usmerena na smanjenje praznina u osmatranjima u područjima sa oskudnim podacima i udaljenim regionima, kao što su severni Atlantik i Arktik, putem lansiranja radio-sondi sa brodova i osmatranja iz vazduhoplova. Istovremeno je započeta razmena podataka sa površinskih stanica i radara radi unapređenja kvaliteta i dostupnosti podataka. Ovaj početni rad doveo je do uspostavljanja Kompozitnog osmatračkog sistema EUMETNET-a, što predstavlja značajnu prekretnicu u evropskoj meteorološkoj saradnji. Pokazano je da saradnja na evropskom nivou može obezbediti bolju pokrivenost osmatranjima, kvalitetnije podatke, panevropske produkte zasnovane na nacionalnim podacima i, konačno, preciznije vremenske prognoze uz niže troškove.

Nadovezujući se na ovaj uspeh, postepeno su dodavani novi osmatrački kapaciteti, uključujući površinska pomorska osmatranja, merenja atmosferskih uslova na različitim visinama — kao što su vetar, temperatura, vlažnost i čestice u vazduhu — kao i, u novije vreme, praćenje polena. Istovremeno, saradnja se proširila i van oblasti osmatranja, na prognozu vremena, klimatske usluge, vazduhoplovnu meteorologiju, obrazovanje i obuku, politiku i dostupnost podataka, kao i kolektivno zastupanje interesa pred ključnim evropskim i globalnim organizacijama.

U oblasti prognoze vremena, jedno od najvidljivijih dostignuća EUMETNET-a jeste MeteoAlarm, javno prepoznatljiv sistem za distribuciju ranih upozorenja na elementarne nepogode. On objedinjuje, usklađuje preko granica, vizualizuje i distribuira meteorološka upozorenja koja izdaju nacionalne meteorološke službe širom Evrope.

Kao odgovor na rastuće potrebe za podacima i brze tehnološke promene, EUMETNET je razvio MeteoGate kao federativnu evropsku infrastrukturu za razmenu podataka, koja olakšava članicama i spoljnim korisnicima otkrivanje i pristup meteorološkim podacima. Paralelno s tim, EUMETNET je pokrenuo širok spektar inicijativa za primenu veštačke inteligencije i mašinskog učenja u oblasti meteorologije, klime i životne sredine.

Ovaj razvojni tok pokazuje kako je EUMETNET tokom tri decenije izrastao u organizaciju predvođenu članicama, koja obezbeđuje integraciju evropskih kapaciteta u oblastima osmatranja, prognoze, klimatskih usluga, vazduhoplovstva, razmene podataka i inovacija.

Perspektive članica

Zajednička dostignuća EUMETNET-a omogućena su zahvaljujući posvećenosti i raznovrsnim doprinosima njegovih članica, koje učestvuju u radu organizacije na različite, ali podjednako vredne načine. Neke preuzimaju odgovornost za realizaciju zajedničkih programa u ime svih članica, dok druge doprinose svojim podacima, znanjem i stručnošću u korist šire zajednice.

Svojim članstvom u EUMETNET-u, Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) ostvaruje svoj strateški cilj, a to je posedovanje razvijenog, efikasnog i tehničko-tehnološki harmonizovanog hidrometeorološkog sistema za rane najave i upozorenja koji predstavlja integralni deo međunarodnih i evropskih hidrometeoroloških informacionih sistema i osnovnu komponentu nacionalnog sistema zaštite života i materijalnih dobara od štetnog delovanja meteoroloških i hidroloških elementarnih nepogoda i katastrofa. Pored toga, važna aktivnost koju je RHMZ preduzeo na regionalnom nivou realizovana je takođe kroz članstvo u EUMETNET-u. Naime, u okviru prognostičkog programa EUMETNET-a, Republika Srbija je inicirala uspostavljanje Konzorcijuma za operativnu prognozu vremena zemalja Jugoistočne Evrope (SEECOP). Članice Konzorcijuma su nacionalne hidrometeorološke službe Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Albanije, Ukrajine i Srbije. Jačanje regionalne saradnje je ključ unapređenja hidrometeorološkog sistema za ranu najavu i upozorenja i jačanja prekogranične saradnje u domenu upravljanja rizikom od prirodnih katastrofa. Sagledavajući aktivnosti koje se sprovode kroz ovaj i ostale programe EUMETNET-a, među koje spadaju i programi osmatranja, edukacije i sl., može se slobodno reći da je članstvom u EUMETNET-u značajno unapređen rad nacionalne hidrometeorološke službe Republike Srbije.

Pogled u budućnost

Dok EUMETNET obeležava svoju 30. godišnjicu, fokus nije samo na dosadašnjim dostignućima, već i na izazovima koji predstoje. Zahtevi koji se postavljaju pred nacionalne meteorološke službe nastavljaju da se menjaju, a kontinuirana saradnja ostaje od suštinskog značaja za efikasno suočavanje sa tim izazovima.

Oslanjajući se na tri decenije zajedničkog iskustva, EUMETNET će nastaviti da podržava svoje članice negovanjem saradnje, podsticanjem inovacija i jačanjem evropske meteorološke zajednice, pomažući nacionalnim meteorološkim službama da zadrže visoki stepen spremnosti za pružanje visokokvalitetnih i merodavnih informacija za dobrobit društva u godinama koje dolaze.
Više informacija o aktivnostima EUMETNET-a može se pronaći u najnovijoj brošuri (link), kao i na zvaničnom internet sajtu te organizacije: www.eumetnet.eu

Poštovane koleginice i kolege,

Čestitam vam Svetski meteorološki dan, kao datum stupanja na snagu Konvencije Svetske meteorološke organizacije (SMO) 23. marta 1950. godine i Svetski dan voda koji je rezolucijom ustanovila Generalna skupština Ujedinjenih nacija 1993. godine!

Tema ovogodišnjeg Svetskog meteorološkog dana obeležava se pod sloganom „osmatranjima za bezbedniju budućnost“. Ova poruka nas podseća da svako merenje, svaki podatak i svaka prognoza imaju jedan zajednički cilj – zaštitu ljudi, imovine i naše zajedničke budućnosti.

Једно од најчешћих питања које свакодневно постављамо јесте: какво ће бити време? Одговор данас добијамо за неколико секунди – путем мобилног телефона или телевизије. Ипак, иза те једноставне информације крије се сложен глобални систем осматрања и прогнозирања којим координира Светска метеоролошка организација.

Širom planete, milioni podataka prikupljaju se svakoga dana – sa meteoroloških stanica, satelita, brodova, aviona i meteoroloških balona. Ovi podaci se slobodno razmenjuju između država, jer vreme ne poznaje granice. Upravo zahvaljujući toj saradnji, prognoze koje koristimo postaju sve tačnije i dostupnije.

Ovaj sistem nije važan samo za planiranje svakodnevnih aktivnosti. On predstavlja osnovu za ključne odluke u ekonomiji, energetici, poljoprivredi i saobraćaju. U Srbiji, na primer, tačne prognoze su od presudnog značaja za poljoprivrednike – od setve u Vojvodini do zaštite useva od mraza, suša i oluja. Takođe, pravovremena upozorenja pomažu u zaštiti od poplava, kakve smo iskusili 2014.godine.

Posebno je važno istaći da se osmatračke mreže – kao temelj rada nacionalnih hidrometeoroloških službi – od meteoroloških i hidroloških stanica do radarskih i satelitskih osmatranja, stalno razvijaju i modernizuju. Meteorološki i hidrološki podaci predstavljaju osnovu za planiranje infrastrukture, prilagođavanje klimatskim promenama i upravljanje rizicima. Pouzdana merenja i kvalitetni podaci temelj su sistema ranog upozoravanja i klimatskih usluga koje spasavaju živote, smanjuju štete i jačaju dugoročnu otpornost društva. Briga o ovim sistemima jedan je od najvažnijih zadataka nacionalnih službi, poput Republičkog hidrometeorološkog zavoda, koji svojim stručnim i operativnim delovanjem obezbeđuje blagovremene, pouzdane i naučno utemeljene informacije za građane i društvo u celini.

Ipak, globalni sistem osmatranja suočava se sa izazovima. Postoje praznine u podacima, posebno u manje razvijenim delovima sveta. Bez potpunih informacija, ni prognoze ne mogu biti u potpunosti pouzdane. Zato ulaganja u meteorološku infrastrukturu predstavljaju ulaganja u bezbednost, razvoj i otpornost društva.

Istovremeno, živimo u eri tehnološke revolucije. Napredni računarski modeli, koji u sebe uključuju proverene fizičke zakone, unapređuju prognoze vremena, a veštačka inteligencija omogućava brže i preciznije reakcije. Ipak, tehnologija ne može zameniti ljude – osmatrače koji 24 časa, 365 dana u godini, neumorno prikupljaju podatke, kao ni meteorologe, hidrologe, inženjere i istraživače koji svakodnevno rade kako bi zaštitili naše živote.

Posebnu pažnju treba posvetiti budućim generacijama. Odluke koje danas donosimo u oblasti vremena, klime, voda i upravljanja rizicima imaće dugoročne posledice. Zato je važno da sistemi osmatranja, obrazovanje i naučni razvoj budu dovoljno snažni da obezbede stabilnu i bezbednu budućnost za one koji dolaze.

U tom kontekstu, važno je istaći i značaj Svetskog dana voda, koji se ove godine obeležava pod sloganom „voda i rodna ravnopravnost“, uz poruku da tamo gde postoji ravnopravan pristup vodi – raste i društvena jednakost. Ova tema naglašava da pristup bezbednoj vodi nije samo pitanje resursa, već i pitanje pravičnosti. Zato ulaganje u vodnu infrastrukturu i ravnopravan pristup vodi znači ulaganje u održivi razvoj – što je važno i za Srbiju, gde upravljanje vodama ostaje jedan od ključnih prioriteta.

Poštovane koleginice i kolege,

Na kraju bih citirao generalnu sekretarku Svetske meteorološke organizacije, dr Seleste Saulo, koja je u svom obraćanju istakla “Da smo mi mnogo više od prognostičara vremena; da zajedno pružamo globalnu javnu uslugu za opšte dobro čovečanstva; da zajedno osmatramo današnjicu i štitimo sutrašnjicu“.

U to ime, hvala vam.

Direktor
Prof. dr Jugoslav Nikolić

Poštovane koleginice i kolege,

Dan Republičkog hidrometeorološkog zavoda, ustanovljen je kao dan kada je daleke 1888. godine, dakle pre 137 godina, tadašnji ministar prosvete i crkvenih dela, dr Vladan Đorđević, doneo Uredbu o osnivanju prve jedinstvene državne mreže meteoroloških stanica u Kraljevini Srbiji.

Ovim putem želim da se zahvalim svim pripadnicima meteorološke i hidrološke delatnosti, kao i pripadnicima službi Zavoda, na posvećenosti u obavljanju svojih zadataka i da im istovremeno čestitam Dan našeg Zavoda, sa željom da zajednički nastavimo odgovorno i posvećeno da negujemo dugogodišnju uspešnu tradiciju hidrometeorološke službe na ovim prostorima i da u nastupajućem periodu ostvarimo još bolje rezultate u našoj struci i nauci od posebnog značaja za državu i sve njene građane.

Direktor Republičkog hidrometeorološkog zavoda

Prof. dr Jugoslav Nikolić, dipl.met.

DIREKTORI EVROPSKIH ZEMALJA
NA FORUMU U RHMZ-u

Republički hidrometeorološki zavod bio je organizator i domaćin učesnika neformalne konferencije direktora nacionalnih hidrometeoroloških (NHM) službi zemalja Jugoistočne Evrope i susednih regiona, održane 23. aprila 2025. godine: Grčke, Kipra, Rumunije, Slovenije, Severne Makedonije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine (Federacije), Bosne i Hercegovine (Republike Srpske), Hrvatske, Turske, Moldavije, Ukrajine i drugih. Pored neposrednog učešća u prostorijama RHMZ-a, na ovom forumu imali su i učešće online predstavnici međunarodnih asocijacija: Svetske meteoroške organizacije(WMO-a) - World Meteorological Organization, ECMWF-a - The European Centre for Medium-Range Weather Forecasts, EUMETSAT-a - The European Organisation for the Exploitation of Meteorological Satellites, EUMETNET-a - European Meteorological Network, Savske i Dunavske komisije. Njihova podrška omogućava nam da kontinuirano unapređujemo metode rada, posebno u kontekstu razvoja sistema ranog upozorenja koji su od presudnog značaja za smanjenje rizika od hidroloških i meteoroloških hazarda. Cilj ovog foruma bio je ostvarivanje sinergije iskustava, tehnoloških dostignuća, konkretnih rezultata i operativnih prioriteta, što direktno utiče na jačanje i razvoj naših NHM službi i efikasnost u suočavanju sa sve izraženijim meteorološkim i hidrološkim izazovima.
Gosti Zavoda, pored direktora, bili su i eksperti NHM službi sa kojima je sledećeg dana, 24. aprila 2025. godine, održan i Savet Konzorcijuma za operativnu prognozu vremena za region Jugoistočne Evrope (The South East European Consortium for Operational Weather Prediction – SEECOP), koji je i formiran na inicijativu RHMZ-a u cilju unapređenja operativne numeričke prognoze vremena u regionu. Na Savetu su prezentovana dostignuća tokom proteklog jednogodišnjeg perioda u kratkoročnoj numeričkoj prognozi vremena za region Jugoistočne Evrope. Razmatrane su mogućnosti daljeg poboljšanja naše saradnja u prognozi vremena kroz razmenu iskustava između SEECOP članica. Pored ostalog, diskutovalo se o poboljšanju servisa ranih najava, iskustvima u korišćenju tehnika veštačke intelegencije u numeričkoj prognozi i korišćenje Remote Sensing (daljinskog) osmatranja u asimilaciji podataka.

Ovi događaji, pored stručnog (vreme ne poznaje granice), imaju veliki doprinos u unapređenju ukupne regionalne saradnje.

Prof. dr Jugoslav Nikolić, dipl. met. direktor RHMZ           

Svetski DAN meteorologije
i
Svetski DAN voda

Ove godine, 23. marta, navršava se 75. godina od stupanja na snagu Konvencije o osnivanju Svetske meteorološke organizacije, specijalizovane agencije Ujedinjenih nacija posvećene unapređenju globalne saradnje u praćenju i predviđanju promena u vremenskim, klimatskim i vodnim uslovima putem razmene podataka, informacija, usluga i istraživanja. Iz tog razloga, svake godine na ovaj datum, kada se obeležava Cvetski dan meteorologije, koristimo priliku da skrenemo pažnju i podsetimo javnost na sveukupni značaj nacionalnih meteoroloških i hidroloških službi, čiji se doprinos ogleda ne samo u obezbeđivanju preciznih i blagovremenih informacija o vremenskim i vodnim uslovima, već i u očuvanju bezbednosti i zdravlja ljudi kao i napretku društva kroz prevenciju i ublažavanje posledica prirodnih nepogoda.

U doba globalne polikrize, svaka promena u klimatskom sistemu može imati dalekosežne društvene i političke implikacije, produbljujući jaz između visoko-razvijenih industrijskih zemalja i zemalja u razvoju u pogledu njihovih finansijskih odnosno adaptivnih kapaciteta što često vodi kompleksnim izazovima na putu održivog razvoja. Iz tog razloga, težište ovogodišnjeg svetskog meteorološkog dana je na ulaganju zajedničkih napora za smanjenje razlika koje postoje među zemljama u pogledu uvođenja i funkcionisanja sistema rane najave. U uslovima povećanog rizika od ekstremnih meteoroloških, hidroloških ili ekoloških pojava, sistem rane najave igra ključnu ulogu u spasavanju i zaštiti života i imovine ljudi omogućavajući rano reagovanje i smanjenje posledica od prirodnih nepogoda pružanjem blagovremenih upozorenja na potencijalne opasnosti. Ovi sistemi omogućavaju praćenje aktuelnih atmosferskih uslova na kopnu i moru, kao i efikasno predviđanje budućih vremenskih i klimatskih događaja korišćenjem savremenih numeričkih modela.

Meteorološki i hidrološki sistemi za najavu i upozorenje o nailasku vanrednih, nepovoljnih i opasnih meteoroloških i hidroloških pojava/događaja su osnovne karike u sistemu zaštite materijalnih dobara i ljudskih života od destruktivnih atmosferskih i hidroloških procesa i pojava. U mnogim zemljama sveta, ovi sistemi imaju najviši prioritet u naconalnim hidrometeorološkim službama. Vlade ovih zemalja su prepoznale svoje nacionalne hidrometeorološke službe kao bazičan subjekat u nacionalnom sistemu zaštite i spasavanja ljudi i materijalnih dobara.

Paralelno sa navedenim razvojnim tendencijama nacionalnih hidrometeoroloških službi država članica EU, Republički hidrometeorološki zavod Srbije (RHMZ) razvio je Hidrometeorološki sistem za najavu i upozorenja (HMSNU) Srbije. Zakonom o meteorološkoj i hidrološkoj delatnosti utvrđene su nadležnosti RHMZ Srbije u pogledu uspostavljanja i funkcionisanja nacionalnog sistema rane najave i upozorenja na pojavu meteoroloških i hidroloških elementarnih nepogoda. Ovim Zakonom RHMZ Srbije dobio je mandat za izdavanje upozorenja na meteorološke i hidrološke nepogode, kao i za ocenu i mapiranje rizika i ugroženosti od meteoroloških elementarnih nepogoda. Uspostavljanjem pravnog okvira, sa jasno definisanim nadležnostima državnih organa u nacionalnom sistemu upravljanja rizikom od prirodnih katastrofa i drugih nesreća, unapređeni su ukupni institucionalni i infrastrukturni kapaciteti Republike Srbije za efikasnu borbu sa prirodnim katastrofama, sa fokusom na prevenciji i strategiji pripravnosti baziranoj na identifikaciji i kvantifikaciji potencijalnog rizika. U dizajniranju i implementaciji HMSNU Srbije korišćena su iskustva razvijenih zemalja koje imaju najveće probleme sa prirodnim katastrofama, preporuke Svetske meteorološke organizacije i odgovarajuća regulativa EU.

Republički hidrometeorološki zavod konstantno unapređuje svoj hidrometeorološki sistem za rane najave i upozorenja. Unapređenje ovog kompleksnog sistema obuhvata sve njegove komponente: meteorološki i hidrološki osmatrački sistem, hidrometeorološki telekomunikacioni sistem, sistem za analizu, prognozu, ranu najavu i upozorenja o pojavi nepogoda i katastrofa, sistem monitoringa klime, najave i upozorenja na ekstremne klimatske događaje, sistem monitoringa i rane najave suše kao i sistem za analizu i mapiranje rizika od meteoroloških i klimatskih elementarnih nepogoda i izradu procene ugroženosti Republike Srbije od ekstremnih vremenskih pojava.

Republika Srbija postala je lider u regionu u oblasti numeričkog modeliranja vremena i klime. Sa ciljem unapređenja prognostičkog sistema i na regionalnom nivou, Republički hidrometeorološki zavod je 2015. godine inicirao uspostavljanje Konzorcijuma za operativnu prognozu vremena u regionu Jugoistočne Evrope (SEECOP). Zvanični sistem numeričke prognoze vremena u okviru konzorcijuma SEECOP baziran je na korišćenju modela NMMB za atmosferske procese svih razmera (Nonhydrostatic Multiscale Model on B-grid), koji koristi i američka Nacionalna služba za prognozu vremena – NCEP (National Centers for Environmental Prediction). Glavni cilj konzorcijuma SEECOP su regionalna saradnja u oblasti Jugoistočne Evrope u domenu numeričke prognoze vremena u cilju rane najave elementarnih nepogoda, racionalno korišćenje svih kapaciteta, olakšano obavljanje istraživačkih i razvojnih aktivnosti u oblasti numeričke prognoze vremena u regionu Jugoistočne Evrope, dalji razvoj i usavršavanje numeričkih modela za prognozu vremena, obezbeđivanje i razmena informacija o meteorološkim i hidrološkim analizama i prognozama za region, razmena saveta i upozorenja među članicama o opasnim meteorološkim i hidrološkim pojavama i uspostavljanje saradnje među članicama SEECOP-a u cilju postizanja najviših standarda u pogledu operativne prognoze vremena i njene primene.

RHMZ je takođe domaćin virtuelnog Podregionalnog centra za klimu za region Jugoistočne Evrope (SEEVCCC), koji funkcioniše kao deo mreže regionalnih klimatskih centara Svetske meteorološke organizacije i istovremeno koordinira Forumom za klimatske izglede za Jugoistočnu Evropu (SEECOF), čime podržava mehanizam WMO-a za regionalne forume za klimatske izglede.

S obzirom da se broj nepogoda u periodu od 1970 – 2019. upetostručio, a da se izdavanjem ranog upozorenja, i to u intervalu od 24 sata, šteta od prirodnih nepogoda može smanjiti do 30%, na Konferenciji održanoj u Baku, generalni sekretar UN apostrofirao je da sistemi rane najave više ne predstavljaju „luksuz već preku potrebu i isplativu investiciju“, s obzirom da donose desetostruki povrat i uštedu do 360 milijardi godišnje.

U skladu sa prethodnim RHMZ je, u saradnji sa drugim relevantnim institucijama, učestvovao i dao svoj doprinos na uspostavljanju sistema za prenos hitnih informacija građanima u slučaju najave ili pojave opasnosti od elementarne nepogode ili tehničko-tehnološke nesreće koja može ugroziti živote i zdravlje ljudi i imovinu. Time je, avgusta 2024. godine, uspostavljen sveobuhvatni sistem ranog upozorenja i obaveštavanja javnosti.

Kako bi se naglasio presudni značaj kriosfere za održavanje ravnoteže Zemljinog klimatskog sistema zbog uticaja koji ima na globalni nivo mora, distribuciju slatke vode i stabilnost ekosistema, ovogodišnja tema Svetskog dana voda posvećena je očuvanju glečera.

U skladu sa prethodno iznetim, želeo bih da naglasim da Zavod nastoji da aktivno učestvuje u radu svetske meteorološke mreže i kontinuirano doprinosi razvoju svih inicijativa koje imaju za cilj unapređenje meteoroloških i hidroloških usluga čime podržava jačanje kapaciteta za prilagođavanje klimatskim fluktuacijama i trendovima promena.

Svim koleginicama i kolegama RHMZ-a čestitam Svetski meteorološki dan i Svetski dan voda!

Prof. dr Jugoslav Nikolić, dipl. met., direktor RHMZ.           

Poštovane koleginice i kolege,

Danas, 27. septembra, radno obeležavamo 136. godina od osnivanja državne meteorološke službe u Srbiji, kada je doneta Uredba o osnivanju jedinstvene mreže meteoroloških stanica u Kraljevini Srbiji. Ovim putem čestitam vam Dan Republičkog hidrometeorološkog zavoda, sa željom da nastavite odgovorno i posvećeno da negujete dugogodišnju uspešnu tradiciju hidrometeorološke službe na ovim prostorima i da u nastupajućem periodu ostvarimo još bolje rezultate u našoj struci i nauci, od posebnog značaja za državu i sve njene građane.

S poštovanjem,

Direktor,
Prof. dr Jugoslav Nikolić, dipl. met.

Poštovane koleginice i kolege,

Čestitam vam Svetski meteorološki dan ustanovljen 23. marta 1950. godine, stupanjem na snagu Konvencije o osnivanju Svetske meteorološke organizacije, specijalizovane agencije Ujedinjenih nacija, koja se bavi istraživanjem, praćenjem i prognoziranjem procesa i promena stanja atmosfere, klime i voda. Takođe vam čestitam i Svetski dan voda, koji je odlukom Generalne skupštine UN ustanovljen 22. marta 1993. godine.

Obeležavanje ovih značajnih datuma uvek je prilika da se obradi neka tema koju kandiduje Svetska meteorološka organizacija, a koja ima veliki značaj za svaku državu. Ove godine Svetski meteorološki dan obeležava se pod sloganom „Na prvoj liniji klimatskih akcija”, dok je Svetski dan voda posvećen temi „Voda u službi mira”.

Poslednjih decenija prisutne su rastuće temperature na planeti Zemlji, a koje su pratili ekstremni događaji – toplotni talasi, poplave, suše, šumski požari i tropski cikloni itd. Prema podacima Svetske meteorološke organizacije, 2023. godina je bila najtoplija godina u istoriji. Ovo se pripisuje uticajima delom antropogenih faktora, ali i prirodnog fenomena El Ninjo koji označava pojavu povišene temperature površinskih voda u istočnom i centralnom Pacifiku. Vreme i klima, klimatske fluktuacije i klimatske promene svakako utiču na našu bezebednost, na životnu sredinu, ekonomiju i druge sfere društva i zahtevaju napore za upravljanjem potencijalnim uticajima i rizicima, kao i bolje razumevanje uticaja na određene privredne i društvene sektore, sada i u budućnosti. Efikasan odgovor na klimatske izazove uključuje uspešnu primenu mera prilagođavanja i ublažavanja. Meteorologija kao struka i kao nauka svakako je u prvim redovima delovanja na klimatske izazove kroz doprinos jačanju otpornosti društva i efikasnijoj adaptaciji na uticaj postojećih klimatskih uslova i potencijalnih klimatskih promena.

Vremenski i klimatski izazovi postali poslednjih decenija veoma vidljivi i u našoj zemlji i regionu. Od 2000. godine Republika Srbija se suočila sa nekoliko značajnih ekstremnih klimatskih i vremenskih epizoda koje su prouzrokovale značajne materijalne i finansijske gubitke, kao i gubitke ljudskih života. Procene su da ukupna minimalna suma materijalnih šteta izazvanih ekstremnim klimatskim i vremenskim uslovima, u periodu 2000 – 2020. godina, iznosi 6,8 milijardi evra. Više od 70% šteta nastale su usled suša i visokih temperatura izazvanih klimatskim fluktuacijama i ekstremnim vremenskim događajima. Drugi glavni uzrok značajnih gubitaka bile su poplave.

Sve pomenuto ukazuje na neophodnost prilagođavanja društva na klimatske uslove što podrazumeva sprovođenje mera koje će obezbediti smanjenu ranjivost ljudi, infrastrukture, privrede i životne sredine na klimatske fluktuacije i promene, uključujući i očuvanje prirodnih resursa. U tom cilju, Vlada Republike Srbije je 25. decembra 2023. godine usvojila „Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove za period od 2023. do 2030. godine sa akcionim planom za period od 2024. do 2026. godine”. Program obezbeđuje sprovođenje mera prilagođavanja na „pametan” i „sistematski” način, odnosno koristi postojeća znanja i obezbeđuje buduće implementacije naučno zasnovanih rešenja, kao i prilagođavanje politika i metodologija radi održivog budućeg planiranja. Republički hidrometeorološki zavod, kao jedan od učesnika u izradi ovog Programa, prepoznat je kao ključni igrač u obezbeđivanju potrebnih kapaciteta za ostvarivanje povećanih potreba za pravovremenim informisanjem o klimatskim i vremenskim uslovima. U tu svrhu, predviđeno je osnaživanje Zavoda kroz unapređenje kompleksnog sistema ranih najava i upozorenja koji obuhvata: meteorološki i hidrološki osmatrački sistem, hidrometeorološki telekomunikacioni sistem, sistem za analizu, prognozu, ranu najavu i upozorenja o pojavi nepogoda i katastrofa, sistem monitoringa klime, najave i upozorenja na ekstremne klimatske događaje, sistem monitoringa i rane najave suše.

Kada je voda u pitanju, ovogodišnji Svetski dan voda posvećen je ujedinjenju oko voda u službi mira. Kao najdragoceniji resurs, pored svoje osnovne vitalne funkcije za održavanje života, voda može da bude u službi mira. Kada je nema dovoljno, ili je zagađena, kada joj ljudi imaju nejednak pristup, ili, čak, nemaju pristup, tenzije među zemljama mogu da porastu. Oko 2,2 milijarde ljudi živi bez pijaće vode, što ima razorne posledice po njihove živote i šire društvo, a više od 3 milijarde ljudi širom sveta zavisi od prekograničnih voda. Saradnja u oblasti prekograničnih voda je od suštinskog značaja za mir i prosperitet. Hidrometeorološke službe su te koje obezbeđuju tu saradnju kroz stalno praćenje svih varijacija hidrološkog ciklusa kroz svoje osmatračke i analitičke sisteme, razmenom podataka, informacija i prognoza.

Pred nama je, dakle, zadatak da u narednom periodu ispunimo planirano i damo svoj doprinos jačanju otpornosti društva i efikasnijoj adaptaciji na na sve klimatske izazove.

U to ime želeo bih da se zahvalim svojim saradnicima na dosadašnjoj i budućoj posvećenosti ovom važnom zadatku. Na kraju bih citirao gospođu Seleste Saulo, novoizabranog generalnog sekretara Svetske meteorološke organizacije, koja je u svom obraćanju povodom Svetskog meteorološkog dana istakla da „Naša uloga kao stručnjaka posvećenih dobrobiti planete nikad nije bila važnija. Životi budućih generacija su u našim rukama. Naši napori danas će obezbediti sigurniji i zdraviji svet za buduće generacije - svet u kome deca napreduju u skladu sa prirodom”

Direktor
Prof. dr Jugoslav Nikolić, dipl. met.

Poštovane koleginice i kolege,

Ovim putem, povodom Dana našeg Zavoda, želim da nastavite odgovorno i posvećeno da negujete dugogodišnju uspešnu tradiciju hidrometeorološke službe na ovim prostorima i da u nastupajućem periodu ostvarimo još bolje rezultate u našoj struci i nauci od posebnog značaja za državu i sve njene građane.

Podsećam vas da je pre 135 godina, na Krstovdan 1888. godine, tadašnji ministar prosvete i crkvenih dela dr Vladan Đorđević doneo Uredbu o osnivanju jedinstvene mreže meteoroloških stanica u Kraljevini Srbiji, kojima su rukovodili nastavnici fizičkih nauka ondašnje gimnazije, ili realke. Iz tog razloga ovaj dan, kada je osnovana i uređena državna meteorološka služba u Kraljevini Srbiji, proglašen je kao Dan Republičkog hidrometeorološkog zavoda. Zbog tragičnih događaja na KiM ove godine neće biti svečanog obeležavanja.

S poštovanjem,

Direktor,
Prof. dr Jugoslav Nikolić, dipl. met.

Poštovane koleginice i kolege,

Čestitam vam Svetski meteorološki dan i Svetski dan voda!

Vazdušne mase, koje određuju karakter vremena, ne poznaju nacionalne granice pa nije čudo što je međunarodna saradnja u oblasti meteorologije od suštinskog značaja. Prva međunarodna saradnja počela je da se razvija baš u oblasti meteorologije, počev od prvog međunarodnog kongresa meteorologa održanog u Beču 1873. godine, kada je formirana Međunarodna meteorološka organizacija pre formiranja UN, a koja je koordinirala međunarodnom saradnjom. Svetski meteorološki dan ustanovljen je 23. marta 1950. godine, stupanjem na snagu Konvencije o osnivanju Svetske meteorološke organizacije, koja 1951. godine prerasta u specijalizovanu agenciju Organizacije ujedinjenih nacija za meteorologiju i srodne geofizičke nauke.

Ove godine obeležavamo 150 godina od osnivanja prve Međunarodne meteorološke organizacije (IMO) koja je preteča današnje Svetske meteorološke organizacije (SMO), a Svetski meteorološki dan je posvećen temi: “Budućnost vremena, klime i voda iz perspektive različitih generacija”. Ovaj dan je prilika da se podsetimo prošlih dostignuća, tekućeg napretka i budućih potencijala Svetske meteorološke organizacije, meteorologije kao naučne discipline i Nacionalnih hidrometeoroloških službi koje su okosnica ovog sistema.

Osnovna ideja osnivanja Međunarodne meteorološke organizacije (IMO) je bila da se formira mreža stanica na kojima bi se vršila meteorološka merenja i osmatranja standardizovanim metodama, koje bi omogućile slobodnu razmenu osmotrenih podataka neophodnih za izradu prognoze vremena. Princip slobodne i efikasne razmene podataka, od početka je bio i do danas ostao, jedna od osnovnih funkcija SMO. Istorija nam govori o kontinuitetu tehnološkog napretka razmene podataka, počevši od telegrafa krajem 19. veka, do superkompjutera i satelitskih osmatranja danas.

Imajući u vidu promene koje se dešavaju u okviru klimatskog sistema tokom poslednjih 150 godina, sprovođenje mnogih aktivnosti za dobrobit društava predstavlja sve veći izazov. Danas je prosečna globalna temperatura viša za 1°C u odnosu na 150 godina pre, sa brojnim posledicama koje se odnose na ekstremnije pojave u atmosferi.

Zbog značaja voda, kao najdragocenijeg resursa dvadeset prvog veka, ovogodišnji Svetski dan voda obeležava se pod sloganom “Budite deo promena”. Dan je posvećen ubrzanju društvenih promena u cilju rešavanja kriza sa vodom. Bolje praćenje i upravljanje vodama je omogućeno slobodnom razmenom hidroloških podataka preko Globalnog informacionog sistema o vodama, Svetske meteorološke organizacije.

Jubilej koji ove godine obeležava SMO je povod da se osvrnemo i na neke domaće značajne datume. Sa ponosom možemo reći da meteorološka delatnost na teritoriji Srbije ima tradiciju dužu od 150 godina. Smatra se da je meteorološka delatnost u Srbiji započeta 1. januara 1848. godine kada je Vladimir Jakšić (1824-1892), profesor na Beogradskom univerzitetu (tadašnjoj Velikoj školi) i na Liceju, uveo prva meteorološka osmatranja u Beogradu. Ove godine obeležavamo 175 godina od početka prvih sistematskih meteoroloških merenja, 135 godina od osnivanja prve državne meteorološke službe i osnivanja jedinstvene mreže meteoroloških stanica u Srbiji.

Sa ponosom ističemo i doprinos RHMZ-a ukupnoj regionalnoj saradnji. Zavod je pokrenuo inicijativu za unapređenje regionalne saradnje u oblasti numeričke prognoze vremena i numeričkog modeliranja u Jugoistočnoj Evropi. Formiran je Konzorcijum zemalja korisnica numeričkog modela za prognozu vremena. Zemljama članicama ponudili smo numerički model čiji je autor profesor Janjić, dobitnik prestižne IMO nagrade Svetske meteorološke organizacije, koji je nekada radio u Zavodu, a kasnije u američkom Nacionalnom centru za prognozu životne sredine (NCEP). U okviru Zavoda je i Klimatski centar, koji vrši ulogu nacionalnog centra za klimu, ali i podregionalnog centra za klimatske promene za jugoistočnu Evropu.

Našim inicijativama otvorili smo nove mogućnosti za jačanje regionalne naučne i tehničke saradnje u oblasti meteorologije, hidrologije i klime, naročito u pogledu transfera tehnologija, znanja i iskustva sa ciljem bržeg tehničkog, tehnološkog i kadrovskog prosperiteta Nacionalnih hidrometeoroloških službi zemalja Jugoistočne Evrope. Kao zemlja sa dugom meteorološkom tradicijom i jedan od osnivača Svetske meteorološke organizacije, svesni smo odgovornosti da sačuvamo bogato nasleđe države u ovoj oblasti i da kroz implementaciju najnovijih naučnih i tehnoloških dostignuća doprinesemo boljem i prosperitetnijem životu sadašnjim i budućim generacijama. Mi tu svoju ulogu ispunjavamo kroz liderstvo u struci i saradnju u regionu, postepeno jačajući svoju ulogu u Evropi i svetu.

Na kraju bih želeo da povodom Svetskog meteorološkog dana i Svetskog dana voda, uputim čestitke svim pripadnicima meteorološke i hidrološke delatnosti koji sistematskim meteorološkim i hidrološkim osmatranjima obezbeđuju podatke trajne vrednosti – nacionalno blago, od neprocenjivog značaja za ublažavanje posledica od prirodnih katastrofa.

Direktor                     

Prof. dr Jugoslav Nikolić, dipl. met. 
Stalni predstavnik Republike Srbije 
u Svetskoj meteorološkoj organizaciji.

Ambasador Argentine u Beogradu, gospodin Osvaldo Narsis Marsika, u poseti RHMZ-u
Na molbu Ambasade Argentine u Beogradu, direktor Republičkog hidrometeorološkog zavoda, prof. dr Jugoslav Nikolić, primio je ambasadora Argentine u Beogradu, Nj. E. Osvalda Narsis Marsika dana 09. februara 2023. godine, sa kojim je održan sastanak. Tema sastanka bila je moguća saradnja nacionalnih meteoroloških službi Argentine i Srbije kroz odgovarajuće projekte, u kontekstu budućih događaja vezanih za Svetsku meteorološku organizaciju (SMO) u kojojoj se, na kongresu SMO u Ženevi u maju 2023. godine, bira novi generalni sekretar. Gospodin Osvaldo obavestio je direktora RHMZ, kao stalnog predstavnika Republike Srbije u SMO, da je Vlada Argentine nominovala svog kandidata, direktorku nacionalne meteorološke službe Argentine gospođu Andrea Celeste Saulo, za mesto generalnog sekretara SMO, za period 2024 -2027. godina, istakavši njene reference koje je kvalifikuju za respektabilnog kandidata.

Poštovane koleginice i kolege, zaposleni i angažovani u RHMZ-u,

Pre 134 godine, na Krstovdan, 27. septembra 1888. godine, ministar prosvete i crkvenih dela dr Vladan Đorđević doneo je Uredbu o osnivanju jedinstvene mreže meteoroloških stanica u Kraljevini Srbiji, čime je osnovana državna meteorološka služba u Srbiji. Iz tog razloga, 27. septembar se obeležava kao Dan Republičkog hidrometeorološkog zavoda.

Ovakvi datumi predstavljaju priliku da se osvrnemo na uspehe, dostignuća i izazove u proteklom jednogodišnjem periodu. Ove godine, pored aktuelne situacije sa korona virusom, suočavamo se i sa preporučenim merama štednje i energetskom krizom, kao i značajnim smanjenjem broja zaposlenih usled prirodnog odliva jednog broja zaposlenih. Suočeni sa ovim izazovima, uložili smo, i ulažemo, dodatne napore u cilju realizacije Programa meteoroloških i hidroloških poslova od interesa za Republiku Srbiju, kao i Programa protivgradne zaštite.

U protekloj godini obezbeđeno je operativno, 24-časovno funkcionisanje hidrometeorološkog sistema rane najave i upozorenja o pojavi meteoroloških i hidroloških elementarnih nepogoda, koji predstavlja integralni deo nacionalnog sistema zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama. Neprekidno je praćena meteorološka i hidrološka situacija i analizirani podaci meteoroloških merenja i osmatranja (prizemni, visinski, radarski i satelitski), kao i hidrološki podaci sa domaćih i inostranih meteoroloških i hidroloških mernih stanica. Prognoze vremena, upozorenja i rane najave na opasne i vanredne meteorološke pojave, kao i hidrološke prognoze i upozorenja izrađivane su redovno na osnovu obavljenih analiza i produkata numeričkih modela atmosfere i hidroloških modela čiji je svakodnevan operativan rad takođe ostvaren. Izrađivane su i meteorološke analize i prognoze za potrebe vazduhoplovstva u formi biltena i karata značajnog vremena. Izdavanje mesečne i sezonske prognoze vremena se takođe odvijalo po planu. U periodu od 15. aprila svakodnevno su izrađivane specijalne prognoze vremena za potrebe sistema odbrane od grada i bilteni o meteorološkim uslovima za pojavu šumskih požara. Svakodnevno su izrađivane specijalne hidrološke prognoze za reku Savu za potrebe izrade mosta kod Sremske Rače, za reke Zapadnu i Južnu Moravu zbog radova na koridoru Preljina-Pojate i za reku Dunav za Marinu u Apatinu, kao i specijalne hidrološke prognoze za potrebe plovidbe na Dunavu i Savi. Tokom prve polovine juna, usled kratkotrajnog talasa velikih voda na bujičnim vodotokovima duž slivova reka zapadne, jugozapadne, centralne i jugoistočne Srbije, izdata su blagovremena upozorenja na moguće bujične poplave lokalnog karaktera. Od jula meseca direktor zavoda formira svkodnevno i dostavlja nadležnima sažetu, vanrednu, jutarnju informaciju o meteorološkim i hidrološkim uslovima za potrebe analiza iz oblasti energetike.

U okviru meteorološkog i hidrološkog osmatračkog sistema, koji je osnovna komponenta hidrometeorološkog sistema rane najave i upozorenja, realizovani su godišnji programi sistematskih meteoroloških i hidroloških merenja i osmatranja i obezbeđen permanentan 24-časovni rad državnih mreža meteoroloških i hidroloških stanica na teritoriji Republike Srbije u nadležnosti RHMZ-a. Pored uspešnog obezbeđivanja funkcionisanja meteorološkog osmatračkog sistema, krajem prošle godine urađena je rekonstrukcija objekata GMS Banatski Karlovac, Sremska Mitrovica i Sjenica, čime su omogućeni bolji uslovi za rad osmatrača na ovim objektima. Takođe je uspostavljena saradnja sa Direktoratom za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije, u skladu sa Zaključkom Vlade Republike Srbije, kroz koju je Direktoratu omogućeno postavljanje automatskih mernih uređaja za merenje radioaktivnost na 20 lokacija Meteorološkog osmatračkog sistema RHMZ-a. Završetkom projekta "Rana najava na području grada Užice", u kojem su učestvovali predstavnici Meteorološkog osmatračkog sistema. instalirana je jedna automatska stanica na RC Užice, 3 klimatološke i 3 padavinske stanice i podaci sa navedenih stanicu su dostupni RHMZ-u.

Uspešno je izvršena reakreditacija Meteorološke laboratorije po standardu SRPS ISO/IEC 17025-2017 do 2025. god. Realizovano je međulaboratorijsko poređenje iz oblasti termometrije, barometrije i higrometrije sa Regionalnim centrom za instrumente Svetske meteorološke organizacije u Ljubljani, kao i poređenje u oblasti anemometrije i protoka vazduha sa referentnom laboratorijom u Vatvilu u Švajcarskoj.

U okviru hidrometeorološkog telekomunikacionog sistema omogućen je redovan prijem, nacionalna i međunarodna razmena, arhiviranje meteoroloških i hidroloških podataka i produkata. Obezbeđeno je održavanje i poboljšanje telekomunikacione mreže, neprekidan rad mrežnih servisa RHMZ-a i redovno ažuriranje i unapređenje operativnih procedura za prijem, kontrolu i distribuciju podataka i produkata. Od tehničko-tehnoloških unapređenja u oblasti telekomunikacionog sistema mogu se istaći: uspostavljanje konekcije preko optičkih linija sa korisnicima u Kontroli letenja Srbije i Crne Gore (SMATSA) i Vojsci Srbije; izmena u prosleđivanju nacionalnih vazduhoplovnih biltena; prelazak na operativni prijem satelitskih slika preko izmenjenih kanala Evropske organizacije za eksploataciju meteoroloških satelita (EUMETSAT); promena sigurnosnih podešavanja za prijem podataka iz Evropskog centra za srednjoročne prognoze vremena (ECMWF) - centra u Bolonji; unapređenje softvera za virtuelnu infrastrukturu VMware; unapređenje načina komunikacije i redovne kontrole radarskih centara RHMZ; automatizacija bezbednosne promene sertifikata za mejl klijente RHMZ; kao i uvođenje obrade izveštaja i WEB prezentacije podataka sa dodatnih automatskih meteoroloških stanica (AMS).

U posmatranom periodu izvršavane su obaveze po osnovu aktivnog učešću u radu Međunarodne komisije za zaštitu reke Dunav (ICPDR), Međunarodne komisije za sliv reke Save (ISRBC) i Evropskog sistema za upozoravanje na poplave (EFAS). Takođe, nastavljen je rad na izradi Hidrološkog informacionog sistema za reku Dunav (Danube HIS). U oblasti razvojno-istraživačkih aktivnosti i tehničkih unapređenja najznačajnije aktivnosti odnosile su se na: definisanje, pripremu i ostvarenje operativne dostupnosti podataka Evropskog centra za srednjoročne prognoze vremena za potrebe uvođenje sistema za podršku odlučivanju u radiološkim vanrednim situacijama, u saradnji sa Direktoratom za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije (SRBATOM); obezbeđenje operativne pripreme i transfera produkata ECMWF za potrebe Kontrole letenja Srbije i Crne Gore, kao i pristupa interaktivnom portalu ecCharts; instalaciju programskog grafičkog paketa DIANA i pripremu njegove operativne primene u prognozi vremena pri izboru atmosferskog modela i podataka meteoroloških osmatranja, kao i za interaktivno grafičko predstavljanje atmosferskih frontova i pojava u atmosferi; uspostavljanje standardizovane međunarodne platforme za razmenu hidroloških i meteoroloških podataka, kao izvora podataka za Hidrološki informacioni sistem za sliv reke Dunav (DanubeHIS), što ima kao rezultat veću dostupnost podataka i informacija koje su potrebne za upravljanje rizikom od poplava, upravljanje vodnim resursima i implementaciju naučnih projekata iz oblasti hidrologije; migraciju svih operativnih procedura za razmenu podataka i produkata sa FTP protokola na SFTP (protokol sigurnog prenosa datoteka); itd.

Od razvojnih aktivnosti u oblasti numeričke prognoze vremena uspostavljeno je redovno dostavljanje prognoza ECMWF za potrebe javnog preduzeća Putevi Srbije. U okviru ove saradnje, planirano je i da se podaci iz osmatračkog sistema Puteva Srbije uključe u rad službe prognoze vremena RHMZ-a. Instalirana je i nova verzija MetView grafičkog paketa sa Python osnovom, prerađeni su svi postojeći makroi za izradu prikaza prognoze ECMWF-a, od kratkoročne do sezonske prognoze. Uvedene su u operativno korišćenje ansambl prognoze vremena za određene lokacije u Srbiji. Za potrebe prognoze konvekcije u atmosferi, pripremljeno je više indeksa nestabilnosti (CAPE, CIN, KX) kao i prognostički emagrami za 72 sata unapred. Prethodno navedeni produkti dostupni su na novoformiranoj internoj WEB stranici.

Realizovan je program hidroloških osmatranja i merenja u skladu sa Uredbom o utvrđivanju godišnjeg programa monitoringa statusa voda i Programom međudržavne vodoprivredne saradnje. Obavljeni su i poslovi prikupljanja, unosa, kontrole, obrade arhiviranja i publikovanja hidroloških podataka. Pripremljeni su podaci i informacije za publikovanje Hidrološkog godišnjaka I – površinske vode i Hidrološkog godišnjaka II – podzemne vode za 2021. godinu. Urađena je Analiza hidrološke situacije na glavnim slivovima na teritoriji Republike Srbije za 2021. godinu, izvršena je hidrogeološka analiza režima vodnih tela podzemnih voda, a urađen je i Izveštaj o kvantitativnom statusu vodnih tela podzemnih voda za 2020. godinu.

Tokom izveštajnog perioda izvršeno je redovno ažuriranje hidrološkog informacionog sistema WISKI koji predstavlja informaciono-komunikacionu osnovu za rad hidrološkog osmatračkog i analitičkog sistema. U skladu sa zahtevima korisnika pripremani su i izdavani hidrološki podaci i analize, stručna mišljenja u postupku pribavljanja vodnih uslova za objekte koji utiču na vode, ili vode utiču na njih, hidrometeorološki uslovi za izradu urbanističkih i prostornih planova i informacija o državnoj mreži hidroloških stanica za potrebe izrade urbanističkih i prostornih planova.

U okviru međuresorske saradnje, stručnjaci Republičkog hidrometeorološkog zavoda učestvovali su u radu Radne grupe za izradu Pravilnika o načinu i merilima za određivanje minimalnog održivog protoka, kao i izradi predloga Plana upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije za period 2021. do 2027. godine. Navedene aktivnosti koordiniralo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

U okviru programa protivgradne zaštite u pripremi sezone 2022. godine sprovedeni su svi predviđeni poslovi, od tehničke pripreme za uspostavljanje sistema odbrane od grada na teritoriji Republike Srbije, obuke i zdravstvenih pregleda strelaca za ispaljivanje protivgradnih raketa do formiranja mreže od 1240 lansirnih mesta i uspostavljanja rada svih 13 radarskih centara. Zaključno sa 15. 09. 2022. godine tokom 62 dana sa dejstvom utrošeno je 11299 protivgradnih raketa, što je podatak koji ukazuje da je atmosfera bila veoma nestabilna u ovoj godini. Tokom 29 dana registrovane su štete od grada različitog intenziteta na 2,3 promila poljoprivrednog zemljišta. U okviru ovog programa, nastavljen je i rad na daljoj automatizaciji rada radarskih centara. Pored već potpuno automatizovanih RC Valjevo i Fruška Gora i prve faze RC Bukulja, nastavljeni su radovi na automatizaciji rada radarskih centara Bajša i Samoš u saradnji sa Sekretarijatom za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo AP Vojvodine i od planirane 271 automatske lansirne stanice već su u potpunoj funkciji stanice na 123 lokacije. U okviru realizacije odobrenog kapitalnog projekta „Izgradnja i opremanje objekata radarskih centara Valjevo, Užice, Petrovac, Bešnjaja i Kruševac“ u toku su radovi na dovršetku izgradnje radarskih centara Valjevo i Užice. U okviru realizacije kapitalnog projekta „Osavremenjavanje automatskog sistema sprovođenja metodologije odbrane od grada po definisanom planu do 30.,09.,2022. godine postaviće se hardverska oprema i pustiti u rad novi softverski paket na 8 radarskih centara.

U okviru godišnjeg programa Nacionalnog centra za klimatske promene Republičkog hidrometeorološkog zavoda koji izvršava funkcije Podregionalnog virtuelnog centra za klimatske promene za region Jugoistočne Evrope, u okviru Evropske mreže regionalnih klimatskih centara Svetske meteorološke organizacije, obavljano je operativno praćenje i analiziranje klime Srbije i regiona jugoistočne Evrope kroz izradu i izdavanje klimatskih biltena, analiza i studija. Pripremane su mesečne i sezonske prognoze i distribuirani bilteni rane najave klimatskih ekstremnih pojava i anomalija za oblast Srbije i region jugoistočne Evrope u okviru Svetskog programa za monitoring klime SMO-e. RHMZ je, izvršavajući funkcije Podregionalnog virtuelnog centra za klimatske promene za region Jugoistočne Evrope, učestvovao i u pripremi i realizaciji regionalnog Klimatskog foruma o sezonskim izgledima za Jugoistočnu Evropu u okviru sistema Regionalnih klimatskih foruma SMO.

Tokom posmatranog perioda operativno su izrađivani agrometeorološki bilteni, analize, prognoze i informacije od značaja za poljoprivrednu proizvodnju u Republici Srbiji i zaštitu poljoprivrednih kultura od ekstremnih vremenskih pojava, kao i agrometeorološke informacije i izveštaji za medije. Obezbeđeno je funkcionisanje sistema monitoringa i prognoze suše kao i operativna primena agrometeorološkog modela za simulaciju rasta i razvića i prognozu prinosa kukuruza. Izvršena je i obrada podataka za potrebe publikovanja četiri godišnja pregleda rezultata specijalnih agrometeoroloških merenja i osmatranja u 2021. godini. Po zahtevu korisnika, u prvoj polovini 2022. godine, izdato je 313 stručnih analiza, izveštaja i mišljenja o vremenu, klimi i klimatskim promenama.

Eksperti Nacionalnog centra za klimatske promene učestvovali su, kao članovi Radne grupe, u realizaciji projekta "Unapređenje srednjoročnog i dugoročnog planiranja mera prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove u Republici Srbiji". U okviru ovog projekta predstavnici RHMZ-a održali su radionicu ''Klimatološki podaci u službi prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove''. Stručnjaci Nacionalnog centra za klimatske promene učestvovali su u aktivnostima Radne grupe za izradu Nacionalnog akcionog programa (NAP) za borbu protiv dezertifikacije i degradacije zemljišta prema Konvenciji Ujedinjenih nacija o borbi protiv dezertifikacije u zemljama sa teškom sušom i/ili dezertifikacijom (UNCCD). Predstavnici RHNZ učestvovali su u radu drugih međuresorskih radnih grupa, kao što su: radna grupa za pripremu Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana, radna grupa za praćenje i ocenu napretka u izradi Strategije (Programa) i akcionog plana za zaštitu vazduha, sektorska radna grupa za klimatske promene Pregovaračke grupe 27 i radna grupa za izradu Specifičnog plana implementacije za INSPIRE direktivu u okviru projekta “Dalji razvoj aproksimacije u oblasti životne sredine za vazduh, hemikalije i horizontalna pitanja” (EAS 3).

Ove godine je potpisan ugovor o realizaciji projekta "Podrška razvoju i standardizaciji klimatskih servisa u Evropi" (CLIMATEUROPE 2) čija će implementacija otpočeti u drugoj polovini godine. Projekat se finansira u okviru programa Evropske komisije "Horizont Evropa" (Horizon Europe, 2021–2027) i ima za cilj razvoj i podršku klimatskih servisa, razvoj procedura standardizacije klimatskih usluga, uključujući kriterijume za sertifikaciju i označavanje klimatskih usluga, kako bi se podržala adaptacija i ublažavanje klimatskih promena i varijabilnosti. Pripremljen je predlog projekta "Kontinuirana prognoza evropske klime sa fokusom na adaptaciju" (ASPECT) sa ciljem unapređenja klimatskih prognoza kao podrške donošenju društveno važnih odluka u prilagođavanju na klimatske promene. Do kraja godine očekujemo potpisivanje ugovora o realizaciji ovog projekta koji se takođe finansira iz fonda programa "Horizont Evropa". Predstavnici RHMZ-a su učestvovali i u implementaciji projekta "Unapređenje ekoloških performansi i otpornosti infrastrukturnih investicija na klimatske promene u regionu Zapadnog Balkana sa stanovišta integracija Evropske unije" (ClimaProof), i to u aktivnosti "Stvaranje povoljnog okruženja za regionalnu saradnju i ulaganje u infrastrukturu otpornu na klimatske promene na Zapadnom Balkanu" u okviru treće komponente projekta čiji je naziv: ”Izgradnja infrastrukture prilagođene budućoj klimi i vremenskim obrascima u ciljnoj regiji".

Od aktivnosti u oblasti numeričkog modeliranja atmosfere i drugih razvojno-istraživačkih poslova Nacionalnog centra za klimatske promene mogu se istaći: ispitivanje više šema za proračun heterogene nukleacije leda u hladnim oblacima pod uticajem čestica pustinjske prašine; testiranje DREAM numeričkog modela za prognozu polena, aerozagađenja, kao i uvođenje dodatnih jednačina za praćenje osobina porekla transportovane materije (albedo); kao i rad na klasifikaciji vremenskih režima za oblast Atlantika i Evrope korišćenjem NCAR/NCEP reanaliza i njihove identifikacije u mesečnoj i sezonskoj prognozi Evropskog centra za srednjoročne prognoze vremena (ECMWF).

Doprinos RHMZ-a i njegovih saradnika u oblasti modeliranja je prepoznat u svetskim naučnim krugovima. Saradnik Zavoda je dobio prestižnu Pliniusovu medalju Evropske unije za geonauku (EGU) za 2022. godinu. U obrazloženju se navodi da mu je nagrada dodeljena za “pionirski rad na modeliranju transporta aerosolnih čestica pustinjske prašine i peščanih oluja, kao i za značajan doprinos razvoju SMO globalnog sistema za savetovanje i upozorenja u vezi sa česticama peska”.

Takođe, nagrada Borivoje Dobrilović koju jedanput godišnje dodeljuje Svetska meteorološka organizacija, ove godine pripala je zaposlenom RHMZ-a za naučni rad pod naslovom “Cloud icing by mineral dust and impacts to aviation safety“. Rad je objavljen u prestižnom časopisu Nature.

Pored toga, objavljivanjem naučnog rada “Fully Dynamic High–Resolution Model for Dispersion of Icelandic Airborne Mineral Dust“ po prvi put u svetu je, u okviru SMO, uspostavljen operativni numerički model za prognozu transporta čestica u klimatski najugroženijim polarnim oblastima i time ostvaren napredak u istraživanju njihovog uticaja na klimatski sistem.

Međunarodne aktivnosti Zavoda realizovale su se kroz izvršavanje funkcija Nacionalne hidrometeorološke službe Republike Srbije i preuzetih međunarodnih obaveza u okviru potvrđenih međunarodnih ugovora, konvencija i protokola u oblasti meteorologije, hidrologije, kao i praćenja i istraživanja klimatskih promena. Sastanci konstitutivnih organa i radnih tela Svetske meteorološke organizacije, Evropskog centra za srednjoročne prognoze vremena, Evropske mreže nacionalnih meteoroloških službi EUMETNET, Grupe za osmatranja Zemlje, Dunavske komisije, Međunarodne komisije za sliv reke Save, Međunarodne komisije za zaštitu reke Dunav, Međuvladinog panela UN za promenu klime IPCC, Svetskog programa istraživanja klime, i dr. organizovani su onlajn u uslovima pandemije kad god je to bilo moguće. Mogu se posebno istaći onlajn učešća predstavnika RHMZ-a na vanrednom zasedanju Kongresa SMO, 11-22. oktobra 2021. godine; 18. zasedanju Regionalne asocijacije VI (Evropa), 19. novembra 2021. godine; 27. i 28. zasedanju Skupštine EUMETNET, 9-10. decembra 2021. i 23-24. maja 2022; Drugoj i Trećoj direktorskoj radionici o federativnom pristupu deljenju podataka, 28-29. septembra 2021. i 8-9. marta 2022; 103. i 104 redovnom zasedanju Saveta ECMWF, 2-3. decembra 2021. i 28-29. juna 2022. kao i 110. zasedanju Odbora za finansije ECMWF-a, 26-27. aprila. U okviru regionalne saradnje predstavnici RHMZ-a su učestvovali na 19. Konferenciji direktora zemalja Jugoistočne Evrope (ICSEED) održanoj 4. novembra 2021. godine kao i Skupštini Evropske laboratorije za jake oluje (ESSL), održane 20. oktobra 2021. godine. Međunarodne obaveze u oblasti hidrologije realizovale su se kroz učešće u aktivnostima radnih tela SMO, kao što je Forum hidroloških savetnika koji je održan je 28. juna. Učestvovano je u izradi godišnjeg izveštaja i drugima aktivnostima Međunarodne komisije za sliv reke Save (ISRBC), što se u prvom redu odnosi na održavanje i unapređenje uspostavljene prognostičke platforme SavaFFWS kroz online obuke i aktivnosti radnih grupa. Takođe, uzeto je učešće u radu Dunavske komisije i međudržavnoj vodoprivrednoj saradnji sa Mađarskom u okviru koje je u održan sastanak radne grupe 19. i 20. aprila u Beogradu. Obnovljena je, nakon 20 godina, međudržavna vodoprivredna saradnja sa Rumunijom. Pripremni sastanak održan je od 25. do 27. maja u Temišvaru, a od 22. do 24. juna je u Beogradu održano prvo zasedanje Srpsko-Rumunske komisije za održivo upravljanje prekograničim vodama. Održan je i završni, evaluacioni sastanak (19. i 20. maj) projekta Velika Morava Flood Forecasting and Warning System - Velika Morava FFWS.

Sumirajući rad zavoda tokom prethodnih godinu dana smatram da smo nastavili sa usponom u radu naše službe, a u skladu sa materijalnim i stručnim mogućnostima koje su nam bile na raspolaganju.

Čestitam svim zaposlenim i angažovanim licima RHMZ-a Dan Zavoda sa željom da u nastupajućem periodu postignemo još bolje rezultate, čime ćemo dati još veći doprinos državi i svakom pojedincu u ovoj, za svaku državu, važnoj oblasti i doprineti daljem unapređenju numeričkih prognoza u cilju rane najave meteoroloških i hidroloških elementarnih nepogoda i racionalnog korišćenja svih raspoloživih kapaciteta.

Direktor                     

Prof. dr Jugoslav Nikolić, dipl. met. 
Stalni predstavnik Republike Srbije 
u Svetskoj meteorološkoj organizaciji

Poštovane koleginice i kolege,

Svetski meteorološki dan ustanovljen je 23. marta 1950. godine, stupanjem na snagu Konvencije o osnivanju Svetske meteorološke organizacije, specijalizovane agencije Ujedinjenih nacija, koja se bavi istraživanjem, praćenjem i prognoziranjem procesa i promena stanja atmosfere. Takođe, Svetski dan voda, odlukom Generalne skupštine UN, počeo je da se obeležava 22. marta 1993. godine.

Svetski meteorološki dan ove, 2022. godine, posvećen je „Ranom upozoravanju i ranom delovanju”, sa naglaskom na ključnu ulogu meteoroloških i hidroloških informacija u cilju smanjenja rizika od katastrofa. Svetski dan voda posvećen je „Podzemnim vodama”, resursu koji obezbeđuje 1/2 pitke vode na Zemlji, 38% vode za navodnjavanje poljoprivrede i 1/3 vode potrebne za industriju. Obe teme se prepliću, oslikavajući aktuelni trenutak – brigu o smanjenju nepovoljnih uticaja vremena i klime i brigu o očuvanju voda.

Na globalnom nivou, u proteklih 50 godina zabeleženo je više od 11000 prirodnih katastrofa povezanih sa meteorološkim i hidrološkim prilikama, koje su odnele nešto više od 2 miliona života i uzrokovale ekonomske gubitke u vrednosti od 3,64 biliona dolara. To znači da je u proseku, u svetu, svakog dana ginulo 115 osoba i da su pretrpljeni materijalni gubici od 202 miliona dolara. Prema „Atlasu smrtnosti i ekonomskih gubitaka izazvanih ekstremnim vremenskim, klimatskim i hidrološkim pojavama u periodu 1970-2019. godine” koji je objavila Svetska meteorološka organizacija, broj katastrofa u navedenom periodu povećao se pet puta, dok su se ekonomski gubici uvećali sedam puta. Ohrabruje činjenica da se smrtnost smanjila trostruko i to zahvaljujući uvođenju boljih strategija ranog upozoravanja i smanjenja rizika od katastrofa.

Ekstremni vremenski i hidrološki događaji, vezani za olujne nepogode, poplave, klizišta, toplotne talase, šumske požare i suše, učestaliji su poslednjih decenija i na teritoriji Republike Srbije. Godine 2018-ta i 2019-ta zabeležene su među najtoplijim u Srbiji (od 1951. godine do danas), a značajne poplave zabeležene su 1980, 1981, 1988, 1999, 2002, 2005, 2006, 2009, 2014. i 2016. godine. U letnjem periodu 2018. i 2019. godine petnaest opština u centralnij Srbiji objavilo je vanrednu situaciju usled izlivanja reka. Jedna od najkišovitijih godina u Srbiji bila je 2014-ta, sa štetom od poplava procenjenom na 1,6 milijardi evra. Značajne suše u Srbiji dogodile su se 2000, 2003, 2007, 2011, 2012, 2013, 2015, 2017. i 2021. godine. Štete od suše 2012-te godine, u celoj zemlji, procenjene su na 2 milijarde evra. Tokom leta iste godine zabeleženo je preko 18000 požara na otvorenom, dok je u Beogradu iste godine zabeležen najduži toplotni talas.

Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ; Zavod) vrši rane najave i upozorenja na ekstremne meteorološke i hidrološke pojave koristeći odgovarajuće proverene modele. Kontinuirano jačanje i unapređenje sistema ranih najava i upozorenja RHMZ-a na ekstremne događaje značajno povećava spremnost na odgovor u vanrednim situacijama. Jasan plan zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama doprinosi smanjenju posledica istih. Za ekstremne vremenske događaje koji su dugotrajniji i čije posledice nisu odmah vidljive, kakva je na primer suša, značajno je identifikovanje i sprovođenje strateških mera za adaptaciju na klimatske uslove, čime se povećava otpornost zajednice.

Odgovor RHMZ-a na pomenute činjenice definisan je kroz zakonsku nadležnost i odgovornost, uz primenu i odgovarajućih međunarodnih konvencija i protokola koji se odnose na ovu oblast. Zakonom o meteorološkoj i hidrološkoj delatnosti detaljno su utvrđene nadležnosti, funkcije i poslovi Zavoda, uključujući i nadležnost međunarodne saradnje u oblasti meteorologije, monitoringa i istraživanja klime i operativne hidrologije, jer atmosferski procesi ne poznaju granice. Zavod je jedini organ u sistemu državne uprave Republike Srbije nadležan za izdavanje najava i upozorenja iz oblasti meteorologije, hidrologije, klime i klimatskih kolebanja.

Sredinom 2015. godine Zavodu je preneta i nadležnost odbrane od grada, koja je pre toga bila u nadležnosti MUP-a Srbije - Sektora za vanredne situacije. Ovi poslovi uređeni su Zakonom o odbrani od grada, donetim 2015. godine.

Poslednjih godina, u oblasti ranih upozoravanja i delovanja, ostvarili smo značajne rezultate. Zavidan doprinos ostvaren je kroz razvoj numeričke prognoze vremena kroz integrisan sistem koji obuhvata atmosferu, aerosole, okeane, zemljište i hidrologiju. Dalje prioritetne ativnosti Zavoda, koje igraju važnu ulogu u Nacionalnoj platformi za smanjenje rizika od prirodnih katastrofa, usmerene su ka još većem jačanju hidrometeorološkog sistema za rane najave i upozorenja, aktivnom učešću u izradi analiza i studija o proceni i razvoju rizika, implementaciji nacionalnih strategija koje se odnose na smanjenje rizika od prirodnih katastrofa, kao i prilagođavanju klimatskim uslovima.

Čestitam vam Svetski meteorološki dan i Svetski dan voda uz želju da u narednom periodu postignemo još bolje rezultate u oblasti ranih najava i upozorenja na sve ekstremne meteorološke i hidrološke pojave i procese.

Direktor                     

Prof. dr Jugoslav Nikolić, dipl. met. 
Stalni predstavnik Republike Srbije 
u Svetskoj meteorološkoj organizaciji

Poštovane koleginice i kolege, zaposleni i angažovani u RHMZ-u,

Zbog situacije sa koronavirusom, ni ove godine, nažalost, nismo u mogućnosti da svečano obeležimo 27. septembar, Dan Republičkog hidrometeorološkog zavoda. Od kraja 2019. godine, prilagođavanjem pandemiji Covid – 19, doživeli smo dramatične i brze promene u našim načinima života, interakciji, obrazovanju i obavljanju svakodnevnog posla. Pandemija je na mnogo načina ubrzala promene u obavljanju meteorološke, hidrološke i klimatske delatnosti. U duhu tih promena, naša institucija ulaže maksimalne napore da se prilagodi promenama i zahtevima koji se postavljaju pred meteorološku i hidrološku delatnost 21. veka. Želim da se osvrnem na neke ključne aktivnosti i dostignuća Republičkog hidrometeorološkog zavoda u toku protekle godine, koja otvaraju novu stranicu u daljem razvoju Nacionalne hidrometeorološke službe Republike Srbije.

Proteklu godinu je obeležila modernizacija meteorološkog i hidrološkog osmatračkog sistema, ključnih komponenti pružanja kvalitetnih, pravovremenih i pouzdanih meteoroloških i hidroloških informacija i upozorenja na opasne vremenske pojave, kao i modrnizacija sistema odbrane od grada. Ove informacije omogućuju donošenje strateških odluka u brojnim granama privrede, proizvodnji hrane i zaštiti životne sredine koja je često izložena povećanom riziku od katastrofa zbog klimatskih fluktuacija i promena.

U saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, započeta je i delom završena modernizacija sistema odbrane od grada na području iz nadležnosti Radarskog centra Bukulja, dok je projekat modernizacije sistema na području iz domena Radarskog centra Fruška Gora realizovan u potpunosti, u saradnji sa Sekretarijatom za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo AP Vojvodine. U okviru kapitalnog projekta „Izgradnja i opremanje objekata radarskih centara Valjevo, Užice, Petrovac, Bešnjaja i Kruševac“ u toku je izgradnja Radarskog centra Valjevo i Užice, a raspisan je tender i za izgradnju Radarskog centra Bešnjaja. Tokom prve polovine 2021. godine, u skladu sa utvrđenim planom aktivnosti, realizovana je i prva faza kapitalnog projekta „Osavremenjavanje automatskog sistema sprovođenja metodologije odbrane od grada". Dopunska mreža automatskih meteoroloških stanica (AMS) je proširena instalacijom novih AMS u Kladovu i Žagubici, kao i dodatne automatske stanice na Košutnjaku. Uspešno je izvršena i reakreditacija Meteorološke laboratorije po standardu SRPS ISO/IEC 17025-2017 do 2025. godine.

Pored osmatračkog, drugi podsistem hidrometeorološkog sistema rane najave i upozorenja je, računarsko-telekomunikacioni sistem koji obezbeđuje permanentnu komunikacionu povezanost Zavoda sa Svetskom meteorološkom organizacijom (SMO), Evropskim centrom za srednjeročne prognoze vremena, Evropskom organizacijom za eksploataciju meteoroloških satelita, Nacionalnom meteorološkom službom Nemačke kao specijalizovanim regionalnim centrom SMO, Regionalnim meteorološkim telekomunikacionim čvorištima u Beču i Budimpešti i odgovarajućim nacionalnim hidrometeorološkim službama. U proteklom periodu izvršeno je unapređenje operativnih procedura i protokola računarsko-telekomunikacionog sistema.

U oblasti numeričkog modeliranja atmosfere ostvarena je saradnja sa Direktoratom za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije (SRBATOM), vezano za implementaciju projekta Jrodos, odnosno uvođenje sistema za podrške odlučivanju u radiološkim vanrednim situacijama.

Istraživačke aktivnosti Zavoda se u velikoj meri sprovode u okviru Nacionalnog centra za klimatske promene. Prateći interes međunarodne zajednice da bolje razume atmosferske procese u visokim širinama u pogledu klimatskih kolebanja i topljenja Arktičkog leda, RHMZ je izvršio unapređenje DREAM aerosol numeričkog modela koji su razvili srpski naučnici. Rezultat modeliranja se odnosi na ulogu peska u procesu topljenja ledenog pokrivača. Ovim modelom RHMZ izračunava i prognozu transporta saharskog peska na područje južne Evrope na dnevnom nivou, uz poseban akcenat sagledavanja uticaja ovog aerosola na klimu, u skladu sa preporukama Svetske meteorološke organizacije. Ova aktivnost našeg Zavoda pomenuta je u ovogodišnjem izveštaju Generalnog sekretara UN posvećen problemu transporta i efekata peska, koji će biti prezentovan na predstojećoj Skupštini UN, što mislim da ima veliki značaj i predstavlja doprinos upehu ne samo naše institucije već i države Srbije, posebno ako se ima u vidu da je jako retka situacija da se u ovoj vrsti izveštaja UN pominju konkretne nacionalne meteorološke službe. RHMZ je nastavio i istraživački rad na temu uticaja mineralnog aerosola na formiranje oblačnog leda i moguć uticaj na avio saobraćaj. Generalni sekretar UN je, ceneći doprinos RHMZ u ovoj oblasti, u svom godišnjem izveštaju koji će biti prezentovan Generalnoj skupštini UN u oktobru 2021. godine (dostupno na https://undocs.org/en/A/76/219, paragr. 14 str. 6) posebno pomenuo doprinos Nacionalne hidrometeorološke službe Republike Srbije u modeliranju peska u ubrzanom procesu topljenja ledenog pokrivača.

Zavod je u proteklom periodu nastavio rad na brojnim projektnim aktivnostima i međunarodnim, međuresorskim i ekspertskim radnim grupama, kao što su: Projekat „Unapređenje saradnje u oblasti prognoze poplava u regionu Dunava“ (DAREFFORT); "Projekat upravljanja slivom reke Drine na Zapadnom Balkanu" (WBDRBM); Radna grupa za izradu Nacionalnog akcionog programa (NAP) za borbu protiv dezertifikacije i degradacije zemljišta prema Konvenciji Ujedinjenih nacija o borbi protiv dezertifikacije u zemljama sa teškom sušom i/ili dezertifikacijom (UNCCD); Radna grupa za pripremu Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana; Radna grupa za praćenje i ocenu napretka u izradi Strategije (Programa) i akcionog plana za zaštitu vazduha; Sektorska radna grupa za klimatske promene Pregovaračke grupe 27 i Radna grupa za izradu Specifičnog plana implementacije za INSPIRE direktivu u okviru projekta “Dalji razvoj aproksimacije u oblasti životne sredine za vazduh, hemikalije i horizontalna pitanja” (EAS 3) ; Projekat "Klimatska osmatranja, modeliranje i usluge u Evropi"; "Strategija klimatskih promena sa akcionim planom"; "Uspostavljanje okvira transparentnosti prema Sporazumu o klimi iz Pariza"; "Uspostavljanje MRV sistema sa ciljem predstavljanje mehanizama za praćenje nacionalno definisanih emisija sa efektom staklene bašte i obaveza za izveštavanje prema sporazumu iz Pariza", a uzeto je učešće i u aktivnostima Evropske mreže nacionalnih meteoroloških službi (EUMETNET) i fokus grupe Službe za klimatske promene "Kopernikus" (C3S) u okviru COPERNICUS programa Evropske unije.

Prilagodivši se novonastaloj situaciji, uzrokovanoj pandemijom, međunarodne aktivnosti su se odvijale putem telekonferencija. Može se posebno istaći on-line učešće direktora RHMZ, stalnog predstavnika Republike Srbije pri SMO, na zasedanjima konstitutivnih tela Svetske meteorološke organizacije, tj. Prvom zasedanju Komisije za usluge i aplikacije za vreme, klimu, vode i srodne oblasti životne sredine (SERCOM) od 22-26. februara, kao i na Drugom zasedanju Komisije za osmatranja, infrastrukturu i informacione sisteme (INFCOM) u periodu 12-16. aprila 2021. godine. Pored toga, važno je pomenuti učešće predstavnika Republike Srbije na 26. redovnom zasedanju Skupštine Evropske mreže nacionalnih meteoroloških službi (EUMETNET) održanog 17. - 18. maja, kao i vanrednom zasedanju Skupštine EUMETNET-a 25. juna; Učešće na vanrednom 99. i 100. redovnom zasedanju saveta Evropskog cenra za srednjeročne prognoze vremena (ECMWF), koja su održana 3 i 29. juna 2021. godine. Predstavnik RHMZ je učestvovao u i radu Međuvladinog panela za klimatske promene, 22-26. aprila. Ostvarivane su i koordinacione i razvojno – istraživačke funkcije Konzorcijuma za operativnu prognozu vremena zemalja Jugoistočne Evrope (SEECOP), koji funkcioniše u okviru prognostičkog programa Evropske mreže nacionalnih meteoroloških službi EU – EUMETNET. Šesto zasedanje Saveta Konzorcijuma je održano 19. Januara 2021. godine. Republički hidrometeorološki zavod bio je koordinator Dvadeset Petog Foruma za klimatske izglede za Jugoistočnu Evropu (SEECOF-25, On-line). Na Forumu, koji je realizovanom u obliku serije internet sesija tokom meseca maja, izvršena je analiza i ocena prognostičkih produkata sa prethodnog Foruma i pripremljeni sezonski klimatski izgledi za region Jugostočne Evrope (http://www.seevccc.rs/?p=22).

Postigli smo zaista zavidne rezultate u svim Sektorima Zavoda vodeći pri tome brigu za očuvanjem zdravlja i života svih pripadnika Zavoda. Još jednom bih poželeo svim zaposlenim i angažovanim licima, srećan dan Zavoda sa željom da konačno pobedimo ovog nevidljivog globalnog neprijatelja, a uz uverenje da ćemo ove dane radosno i svečano obeležavati u svim budućim godinama.

Direktor                     

Prof. dr Jugoslav Nikolić, dipl. met. 
Stalni predstavnik Republike Srbije 
u Svetskoj meteorološkoj organizaciji

Poštovane koleginice i kolege koji ste u službi meteorološke i hidrološke delatnosti, čestitam vam Svetski meteorološki dan i Svetski dan voda. Ove dane mi smo ranijih godina svečano i objedinjeno obeležavali, ove godine to još uvek ne možemo jer je nevidljivi globalni neprijatelj i dalje prisutan. Kao što znate, Svetski meteorološki dan, ustanovljen je povodom činjenice da je pre 70 godina, 23. marta 1950. godine, stupila na snagu Konvencija o osnivanju Svetske meteorološke organizacije, specijalizovane agencije Ujedinjenih nacija, koja se bavi istraživanjem, praćenjem i prognoziranjem procesa i promena stanja atmosfere, klime i voda, dok je Svetski dan voda, odlukom Generalne skupštine UN, počeo je da se obeležava 22. marta 1993. godine.

Kao i svake godine, na inicijativu Svetske meteorološke organizacije, Svetski meteorološki dan se posvećuje određenoj aktuelnoj temi. Ove godine tema je „Okeani, klima i vreme”. Kada se tome doda i „Vrednovanje vode”, što je tema Svetskog dana voda, upotpunjuje se krug osnovnih elemenata održivog razvoja.

Pri pomenu vremena i klime, većina pomisli na procese u atmosferi. Ipak, da bi se ti procesi razumeli, treba imaati u vidu i ulogu okeana koji pokrivaju oko 70% Zemljine površine. Interakcija atmosfere i okeana ima važnu ulogu u sagledavanju vremenskih prilika u svim regionima sveta. Okeani su najveći rezervoar toplote na planeti i mala promena njihove temperature ima za posledicu izvesne promene u vremenskim obrascima regionalnih razmera, a na taj način se javljaju varijacije mnogih meteoroloških i klimatoloških parametara. Poslednjih nekoliko decenija velika pažnja klimatologa usmerena je na proučavanje uticaja emisije ugljen-dioksida, kao gasa sa efektom staklene bašte, na povećnje temperature vazduha. Okeani, pored toga što su rezervoari toplote i imaju važnu ulogu u razmeni toplote sa nižim slojevima atmosfere, oni u značajnoj meri utiču na koncenetracije ugljen-diokisa u atmosferi. U zavisnosti od toga kako se zagreva ili hladi svetski okean, tako se uočava i porast, ili pad, temperature vazduha u svetu i u Srbiji (Slika 1).

Na molbu Ambasadе Rеpublikе Francuskе u Bеogradu, dirеktor Rеpubličkog hidromеtеorološkog zavoda, prof. dr Jugoslav Nikolić, održao jе 04. dеcеmbra 2020. godinе sastanak sa zamеnikom ambasadora Francuske u Bеogradu, gospodinom Nicolas Faye-om. Tеma sastanka bilo jе izmеštanjе dеla Evropskog centra za srednjoročne prognoze vremena (European Center for Medium-range Weather Forecasts – ECMFW). Zbog sporazuma o Brexit-u prеmеšta sе Sektor ECMWF-a za aktivnosti koje se finansiraju sredstvima Evropske unije, iz sеdišta u Rеdingu u jеdnu od kandidata zеmalja EU mеđu kojima jе i Francuska. Gospodin Faye obavеstio jе zvanično profеsora Nikolića da jе grad Toulouse, u komе sе nalazе glavni opеrativni sеrvisi Meteo France-a, odrеđеn da budе nosilac francuskе kandidaturе za prеmеštanjе Sеktora ECMWF za projеktе koji sе finansiraju iz EU, uz čvrstе garancijе na kojе sе Francuska ovim obavеzujе. Na sastanku su prеzеntovanе i mogućnosti Zavoda za potеncijalno partnеrstvo u pojеdinim projеktima iz oblasti praćеnja atmosfеrе, klimе i klimatskih promеna, poplava i šumskih požara.

ECMFW jе еvropska mеđuvladina stručna organizacija koju sačinjavaju 23 države Evropе – punopravnе članicе: Austrija, Bеlgija, Danska, Estonija, Nеmačka, Španija, Francuska, Srbija, Grčka, Irska, Italija, Island, Luksеmburg, Holandija, Norvеška, Portugalija, Švajcarska, Finska, Švеdska, Turska, Slovеnija, Vеlika Britanija i Hrvatska. U svojstvu pridružеnih članica nalazi sе 11 država (Bugarska, Mađarska, Čеška Rеpublika, Slovačka, Lеtonija, Litvanija, Rumunija, Maroko, Severna Makеdonija, Izraеl i Crna Gora) i 7 mеđunarodnih organizacija (Svеtska mеtеorološka organizacija, Evropska organizacija za еksploataciju mеtеoroloških satеlita, Zajеdnički cеntar za istraživanja EU, Evropska svеmirska agеncija, Prеparatorna komisija za svеobuhvatnе nuklеarnе probе, Izvršno tеlo Konvеncijе o prеkograničnom zagađеnju vazduha vеlikih razmеra i Afrički cеntar za mеtеorološkе primеnе i razvoj).

Na inicijativu RHMZ-a, Rеpublika Srbija postala jе punopravna članica Evropskog cеntra 2015. godinе, čimе jе Srbija stеkla pravo odlučivanja o stratеški važnim pitanjima razvoja i korišćеnja bеnеfita Cеntra. Nadlеžni organ za sprovođеnjе Konvеncijе o osnivanju Cеntra jе Rеpublički hidromеtеorološki zavod.

Na molbu Austrijskе Ambasadе u Bеogradu, dirеktor Rеpubličkog hidromеtеorološkog zavoda, prof. dr Jugoslav Nikolić, održao jе 19. oktobra 2020. godinе sastanak sa ambasadorom Austrijе u Bеogradu, gospodinom Nikolaus Lutterotti-jеm, komе jе prisustvovala i zamеnica ambasadora Austrijе, opunomoćеni ministar, gospođa Sabine Kroissenbrunner. Na sastanku jе prеzеntovan rad Zavoda i naša rеgionalna saradnja uz razmatranjе potеncijalnih mogućnosti za dalju saradnju na zajеdničkim projеktima u slivu Dunava, a koja bi sе odnosila na problеmatiku vеzanu za poplavе, sušе i ranu najavu mеtеoroloških i hidroloških еkstrеma.

Ovom prilikom ambasador Lutterotti zvanično jе obavеstio profеsora Nikolića, kao stalnog prеdstavnika Rеpublikе Srbijе u Svеtskoj mеtеorološkoj organizaciji (WMO) i prеdstavnika Srbijе u Evropskom cеntru za srеdnjoročnu prognozu vrеmеna (ECMWF), da jе Vlada Austrijе odlučila da prеdstavi svoju kandidaturu za domaćina dva Kopеrnikus sеrvisa Evropskog cеntra za srеdnjoročnu prognozu vrеmеna u Bеču. Prеdstavljеnе su vеlikе prеdnosti Bеča, kao pogodnе lokacijе za pomеnutе sеrvisе, uz isticanjе izuzеtnih istraživačkih institucija i uslova kojе Austrija ima za saradnju u ovoj oblasti, ako bi bila podržana i izabrana za domaćina.

Poštovane koleginice i kolege, zaposleni i angažovni u RHMZ-u,

Prvi put ove godine, zbog situacije sa koronavirusom, nismo u mogućnosti da svečano obeležimo 27. septembar, Dan Republičkog hidrometeorološkog zavoda, ustanovljenog kao dan kada je daleke 1888. godine, dakle pre 132 godine, tadašnji ministar prosvete i crkvenih dela, dr Vladan Đorđević, doneo Uredbu o osnivanju prve jedinstvene državne mreže meteoroloških stanica u Kraljevini Srbiji. U skladu sa tradicijom, na svečanosti posvećenoj ovom danu, uvek smo iznosili kritički osvrt na postignute rezultate u radu u prethodnom periodu. Postigli smo zaista zavidne rezultate u svim Sektorima Zavoda koje bi trebalo izneti, ali smo ove godine odustali od uobičajene forme, jer nam je najvažnije očuvanje vašeg zdravlja i vaših života, kao i života vaših najmilijih.

Naša Institucija, koja je lider u Regionu, a veoma respektabilna u Evropi i svetu, ima dovoljno znanja i tehničkih mogućnosti da našoj Državi, našoj Vladi, našoj privredi i svim građanima Republike Srbije obezbedi meteorološke i hidrološke podatke i produkte od značaja za preventivnu zaštitu života ljudi i materijalnih dobara i našu privredu, bez rizika ugrožavanja zdravlja bilo koga od vas.

Zahvaljujem se svim pripadnicima meteorološke i hidrološke delatnosti, kao i pripadnicima službi Zavoda, koji i u najtežim uslovima permanentno obezbeđuju funkcionisanje hidrometeorološkog sistema rane najave i upozorenja u cilju preventivne zaštite života ljudi i materijalnih dobara od ekstremnih vremenskih, klimatskih i hidroloških pojava i nepogoda i obezbeđuju podatake i informacije značajne za ublažavanje rizika posledica vremenskih elementarnih nepogoda, za prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove i za obavljanje brojnih delatnosti i svakodnevnih aktivnosti građana.

Do pobede nad ovim nevidljivim globalnim neprijateljem, a uz uverenje da ćemo ove dane radosno i svečano obeležavati u svim budućim godinama.

Direktor RHMZ,

Prof. dr Jugoslav Nikolić, dipl. met.
Stalni predstavnik Republike Srbije
u Svetskoj meteorološkoj organizaciji

Poštovane koleginice i kolege, zaposleni i angažovni u RHMZ i drugim institucijama i preduzećima,

Prvi put nismo u mogućnosti da svečano obeležimo Svetski meteorološki dan i Svetski dan voda, jer imamo moćnog i nevidljivog neprijatelja. U ovom momentu, zbog situcije sa koronavirusom, najvažnije od svega jeste očuvanje vašeg zdravlja i vaših života, kao i života vaših najmilijih. Zato vas molim da strogo poštujete sve preporuke o preventivnim merama koje je donela i donosi država Srbija, kao i naša Institucija koja je u svemu do sada prednjačila. Imamo dovoljno znanja i tehničkih mogućnosti da našoj Državi, našoj Vladi i svim građanima Republike Srbije obezbedimo meteorološke i hidrološke podatke i produkte od značaja za preventivnu zaštitu života ljudi i materijalnih dobara, bez rizika ugrožavanja zdravlja bilo koga od vas. Jedini uslov je da se svi zajedno apsolutno pridržavamo svih dobijenih preporuka, da budemo disciplinovani i solidarni u ovim vanrednim okolnostima i da iskoristimo svoje znanje, sposobnost i tehničke mogućnosti.

Svake godine, osim ove, Svetska meteorološka organizacija (193 zemalje članice), kao i meteorološka stručna i naučna javnost širom sveta, obeležavala je 23. mart, Svetski meteorološki dan, ustanovljen povodom činjenice da je pre 70 godina, 23. marta 1950. godine, stupila na snagu Konvencija o osnivanju Svetske meteorološke organizacije, specijalizovane agencije Ujedinjenih nacija, koja se bavi istraživa-njem, praćenjem i prognoziranjem procesa i promena stanja atmosfere, klime i voda. Svetski dan voda, odlukom Generalne skupštine UN, počeo je da se obeležava 22. marta 1993. godine. Mi smo, zadnjih godina, ova dva dana obeležavali objedinjeno.

Svetski meteorološki dan i Svetski dan voda ove godine posvećeni su objedinjenim temama „Klima i voda”, a pod sloganom „Brojimo svaku kap, svaka kap je važna”. Objedinjavanje dvaju tema proizilazi iz činjenice da su klima i vode neodvojivo povezani i da predstavljaju srž globalnih ciljeva koji se odnose na održivi razvoj, adaptaciju na klimatske uslove i smanjenje rizika od elementarnih nepogoda.

Voda je najdragoceniji resurs 21. veka, a više od 2 milijarde ljudi nema siguran pristup čistoj vodi. Smanjenje rizika od vremenskih katastrofa i upravljanje vodnim resursima nezamislivo je bez podataka o klimi i vodama. Ključnu ulogu u tome imaju nacionalne meteorološke i hidrološke službe. Saglasno tome, Republički hidrometeorološki zavod konstantno unapređuje svoj hidrometeorološki sistem za rane najave i upozorenja. Unapređenje ovog kompleksnog sistema obuhvata: meteorološki i hidrološki osmatrački sistem, hidrometeorološki telekomunikacioni sistem, sistem za analizu, prognozu, ranu najavu i upozorenja o pojavi nepogoda i katastrofa, sistem monitoringa klime, najave i upozorenja na ekstremne klimatske varijacije, sistem monitoringa i rane najave suše kao i sistem za analizu i mapiranje rizika od meteoroloških i klimatskih elementarnih nepogoda i izradu Procene ugroženosti Republike Srbije od ekstremnih vremenskih pojava. Obezbeđivanjem meteoroloških i hidroloških osmatranja i naučnih analiza, istraživanjem i pružanjem operativnih klimatskih usluga, RHMZ pomaže društvu u jačanju otpornosti i efikasnijoj adaptaciji na klimatska kolebanja i promene klime.

Želim da se zahvalim pripadnicima meteorološke i hidrološke delatnosti, kao i pripadnicima službi u njihovoj funkciji, koji i u ovim vanrednim i najtežim uslovima obezbeđuju permanentno funkcionisanje hidrometeorološkog sistema rane najave i upozorenja u cilju preventivne zaštite života ljudi i materijalnih dobara od ekstremnih vremenskih, klimatskih i hidroloških pojava i nepogoda, i obezbeđuju podatake i informacije značajne za ublažavanje rizika posledica vremenskih elementarnih nepogoda, za prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove i za obavljanje brojnih delatnosti i svakodnevnih aktivnosti građana.

Živeli, do pobede ovog nevidljivog globalnog neprijatelja, uz želju i uverenje da ćemo ove dane radosno i svečano obeležavati u budućim godinama.

Direktor RHMZ,

Prof. dr Jugoslav Nikolić, dipl. met.
Stalni predstavnik Republike Srbije
u Svetskoj meteorološkoj organizaciji

Direktor RHMZ, prof. dr Jugoslav Nikolić, aktivno učestvuje u radu Saveta Evropskog centra za srednjoročne prognoze vremena ( ECMWF - European Centre for Medium - Range Weather Forecasts), kao član Saveta i predstavnik Republike Srbije u ECMWF, a koji se ove godine održava 27. i 28. juna 2019 god. u Lisabonu.

Država Srbija je od 2015. godine punopravni član ECMWF-a, pored 22 najrazvijenije države Evrope(Engleske, Nemačke, Francuske, Italije, Švajcarske, Austrije i drugih) i 12 pridruženih članica.
Savet će doneti važne odluke koje definišu rad ovog Centra u pružanju meteoroloških usluga nacionalnim meteorološkim službama u budućem periodu, u uslovima prebacivanja iz Redinga (Engleska) u Bolonju (Italija) računskog centra gde će se uspostaviti veoma moćan centar ove asocijacije sa do sada najjačim superkompjuterskim mrežama na svetu, a sve u funkciji izračunavanja meteoroloških produkata pomoću modela visoke rezolucije, u realnom vremenu. Država Srbija će imati velike benefite u korišćenju ovog Centra.

Republički hidrometeorološki zavod, u ovogodišnjoj, šesnaestoj po redu, nacionalnoj Noći muzeja, učestvovao je sa svojom postavkom pod nazivom „Neprekidno praćenje vremena i voda – čast i zadovoljstvo!“

Više od 1000 posetilaca, koji su te noći obišli postavku Republičkog hidrometeorološkog zavoda imalo je priliku da se upozna sa izuzetno dugom tradicijom meteorologije i hidrologije u Republici Srbiji, da vidi originalni dnevnik osmatranja Vladimira Jakšića iz 1848. godine, dokumenta i zapise iz XIX veka, da istraži podatke izmerene na meteorološkim i hidrološkim stanicama u Srbiji, da se upozna sa prizemnim i visinskim merenjima osnovnih meteoroloških veličina u meteorološkom krugu ispred Meteorološke opservatorije Beograd (MOB), kao i da dobije brojne druge informacije na koji način se klima pratila kroz našu istoriju, a i kako se to čini danas.

O izložbi najbolje govori prezentacija koju možete pogledati (Nocmuzeja - RHMZ - 18.5.2019_latinica.pps).

Prof. dr Jugoslav Nikolić, direktor Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije i stalni predstavnik Republike Srbije u Svetskoj meteorološkoj organizaciji, predsedavao je otvaranjem zasedanja 17-te Neformalne konferencije direktora nacionalnih hidrometeoroloških službi Jugoistočne Evrope (ICSEED-17) i 4. zasedanja Saveta Konzorcijuma za operativnu prognozu vremena za Jugoistočnu Evropu (SEECOP-4), održanih od 08. do 10. oktobra 2018. godine u Ohridu. Učestvovali su predstavnici nacionalnih hidrometeoroloških službi Srbije, Slovenije, Turske, Bosne i Hercegovine (oba entiteta), Bugarske, Hrvatske, Mađarske, Izraela, Crne Gore, Makedonije, Albanije i Ukrajine, kao i predstavnici međunarodnih organizacija: Evropskog centra za srednjoročne prognoze vremena (European Center for Medium-range Weather Forecasts – ECMWF), Evropske mreže nacionalnih meteoroloških službi (Network of European National Meteorological Services – EUMETNET), Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit – GIZ), Međunarodne komisije za sliv Save (International Sava River Basin Commission – ISRBC), Svetske banke – (World Bank – WB, preko video veze) i Svetske meteorološke organizacije (World Meteorological Organization – WMO).

Cilj zasedanja bio je razmena iskustava i jačanje regionalne saradnje kroz korišćenje svih kapaciteta na nivou regiona radi što bolje prognoze, ranih najava i upozorenja meteoroloških i hidroloških pojava od interesa za spasavanje ljudskih života i materijalnih dobara. Meteorološke i hidrološke nepogode ne poznaju granice, pa je ovakav vid saradnje neophodan je za blagovremene i pouzdane najave i upozorenja istih. Veliki doprinos regionalnoj saradnji daje Konzorcijum za operativnu prognozu vremena za Jugoistočnu Evropu (SEECOP) formiran na inicijativu Republike Srbije.

Direktor nacionalne meteorološke službe Izraela je predložio, a konsezusom je prihvaćeno, da se sledeća konferencija direktora nacionalnih hidrometeoroloških službi Jugoistočne Evrope i zasedanje SEECOP Konzorcijuma održi u Izraelu 2019. godine.

Pre 130 godina, na Krstovdan 27. septembra 1888. godine, ministar prosvete i crkvenih dela, dr Vladan Đorđević, doneo je Uredbu o osnivanju jedinstvene mreže meteoroloških stanica u Kraljevini Srbiji. Iz tog razloga se 27. septembar, dan kada je osnovana državna meteorološka služba u Srbiji, obeležava kao Dan Republičkog hidrometeorološkog zavoda. Ovaj značajan datum u istoriji hidrometeorološke službe, Zavod je obeležio dana 27. septembra 2018. godine.

Srpska akademija nauka i umetnosti, SANU, uz podršku RHMZ-a, organizovala je 10-og septembra 2018-te godine naučni skup “NUMERICAL WEATHER AND CLIMATE MODELING - Beginnings, Now, and Vision of the Future”. Skup je organizovan preko Odbora za klimatski sistem Zemlje i delo Milutina Milankovića SANU, čiji je član i direktor RHMZ-a, prof. dr Jugoslav Nikolić. Na skupu su učestvovali ugledni naučnici iz više zemalja sveta. Predstavnici Zavoda su na ovoj Konferenciji održali dve prezentacije posvećene ulozi aerosola na vreme i klimu, kao i na koncept koji Zavod primenjuje u integrisanom sistemu modela za prognoze, od kratkoročnih do klimatskih.

Republički hidrometeorološki zavod, u ovogodišnjoj, petnaestoj po redu, nacionalnoj Noći muzeja, učestvovao je sa svojom postavkom pod nazivom „Sunčano, sa pljuskovima uzbuđenja“.

Ove godine obeležavamo sto sedamdeset godina od kada je profesor Liceja, Vladimir Jakšić počeo sa svakodnevnim meteorološkim merenjima u Srbiji. Više od 1200 posetilaca, koji su te noći obišli našu postavku, imalo je priliku da se upozna originalnim dokumentima i kopijama iz XIX veka, da istraži meteorološke podatke izmerene na dvadeset osam meteoroloških stanica u Srbiji, da se upozna sa prizemnim merenjima osnovnih meteoroloških veličina u meteorološkom krugu ispred Meteorološke opservatorije Beograd (MOB) u Karađorđevom parku, kao i sa visinskim merenjima meteoroloških parametara lansiranjem meteorološkog balona sa odgovarajućm sondama u atmosferu.

O izložbi najbolje govori prezentacija koju možete pogledati/preuzeti (Nocmuzeja - RHMZ -19.5.2018_latinca.pps).

Direktor RHMZ, prof. dr Jugoslav Nikolić i Ambasador SAD u Republici Srbiji, Kajl Skat-Odgovori na novinarska pitanja

Republički hidrometeorološki zavod će biti domaćin Trećeg sastanaka Saveta Konzorcijuma za operativnu prognozu vremena zemalja Jugoistočne Evrope (SEECOP, http://seecop.meteo.co.me/index.php), koji će se održati 23. oktobra 2017. godine u Beogradu. U okviru aktivnosti Konzorcijuma, istovremeno će biti organizovana i radionica pod nazivom „Praktična obuka za korišćenje NMMB atmosferskog modela za prognozu vremena u Jugoistočnoj Evropi“, u periodu od 23. do 27. oktobra 2017. godine, uz finansijsku podršku Fonda za saradnju Centralno-evropske inicijative (CEI): http://www.cei.int/content/cooperation-activities. Cilj radionice, koja će sadržati veliki broj praktičnih vežbi, je da stručnjake iz zemalja Regiona obuči za rad u sistemu NMMB modela čime bi se u relevantnim institucijama zemalja Jugoistočne Evrope omogućilo njegovo uvođenje i operativno korišćenje.

Republički hidrometeorološki zavod je početkom jula ove godine postao članica Evropske laboratorije za opasne oluje (European Severe Storm Laboratory – ESSL) i potpisao Sporazum o partnerstvu za Evropsku bazu podataka o vremenskim nepogodama.

Evropska laboratorija za opasne oluje (ESSL) je 2002. godine počela sa radom kao neformalna mreža evropskih naučnika, da bi 2006. godine postala neprofitno registrovano udruženje sa sedištem u Veslingu, Nemačka. Svrha ESSL-a je unapređenje meteorologije i srodnih nauka u oblasti istraživanja opasnih oluja i ekstremnih vremenskih prilika na evropskom nivou; operativno održavanje rada i proširenje Evropske baze podataka o opasnim vremenskim nepogodama, kao i podrška ili organizacija evropskih konferencija o opasnim olujama.

Članstvo RHMZ-a u Evropskoj laboratoriji za opasne oluje znači unapređenje funkcionisanja hidrometeorološkog sistema rane najave, kao i veća dostupnost obuka i treninga u oblasti prognoziranja olujno-grmljavinskih nepogoda. Pouzdani podaci o opasnim olujama koji pogađaju teritoriju Republike Srbije su jedan od važnijih izvora informacija za prognostičke i dijagnostičke potrebe. Ovi podaci pomažu meteorolozima da analiziraju ekstremne vremenske događaje, kako bi unapredili i povećali sposobnost prognoziranja i blagovremenog izdavanja upozorenja na opasne meteorološke pojave, kao što su pojava grada, olujnog vetra, grmljavine i jakih pljuskova. Na taj način će hidrometeorološki sistem rane najave i upozorenja, kao značajan deo aktivnosti RHMZ-a doprineti smanjenju šteta i zaštiti ljudskih života. Informacije o opasnom vremenu u vezi sa olujno-grmljavinskim nepogodama su značajne za sve sektore koji zavise od vremena kao što su poljoprivreda, vazdušni saobraćaj, plovidba, drumski saobraćaj, građevinarstvo.

U prethodnom periodu RHMZ je postao punopravna članica Evropskog centra za srednjoročne prognoze vremena – ECMWF i Mreže nacionalnih meteoroloških službi Evropske unije – EUMETNET, kao i pridružena članica Evropske organizacije za eksploataciju meteoroloških satelita – EUMETSAT, čime je značajno unapredio svoj rad, a učlanjenje u Evropsku laboratoriju za opasne oluje predstavlja dodatan doprinos ispunjenju strateških ciljeva Zavoda kao nacionalne hidrometeorološke službe Republike Srbije.

Republički hidrometeorološki zavod, u ovogodišnjoj, četrnaestoj po redu, nacionalnoj Noći muzeja, učestvovao je sa svojom postavkom pod nazivom „Sve se na kraju vrti oko vremena – 70 godina RHMZ”. Više od 1200 posetilaca koji su te noći obišli našu postavku, imalo je priliku da se upozna sa prizemnim merenjima osnovnih meteoroloških veličina u meteorološkom krugu ispred Meteorološke opservatorije Beograd (MOB), odnosno Klimatskog centra Milanković, u Karađorđevom parku, kao i da u galerijskom prostoru zgrade MOB vide izložbu o razvoju meteorološke i hidrološkedelatnosti u Srbiji sa brojnim starim instrumentima za meteorološka i hidrološka merenja i vrednim originalnim rukopisima i knjigama. O izložbi najbolje govori prezentacija koju možete pogledati/preuzeti (Nocmuzeja - RHMZ -20.5.2017 _latinica.pps).